Ознака: српски језик

ЋИРИЛИЦА: ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ (Интервју са Синишом Стефановићем)

Упркос чињеницама које су пред очима сваком ко хоће да гледа, српска дебата о стандарду писма не води се о кључном питању: о суверенитету српске државе-културе, које је утемељио Св. Сава.

Владимир Димитријевић: ОДЛЕЋУ УНЕПОВРАТ ЧУДЕСНЕ РЕЧИ ОВОГА ЈЕЗИКА

У јатима одлазе наши птићи, деца наша, али има још један бол: у јатима нас напуштају и наше лепе и паметне речи. И то не само у иностранству, где се забораве јер се ретко кад користе. Него, овде, у Србији, одлећу унеповрат чудесне речи овога језика

Евсевије Петровић: (СРБСКА) ПЕДЕСЕТНИЦА И (НЕМАЧКА) АНТИПЕДЕСЕТНИЦА

Господ немаца је учинио похару србско-словенског језика учинивши најпре многе Србе глувим и немим (за древни предањски језик молитве), а затим, отштетивши молитву и упразнивши свесрбски логос, раздељењем у неколико нових „народа“ бивших Срба, од којих су потоњи управо ових дана са благословом првосвештеникā СПЦ легално отели сву Стару Србију светих Отаца србских

Драгољуб Петровић: СРБИ СУ НАРОД КОЈИ УМИРЕ

Комунистичка некрст је свој посао обавила врло темељито: опустошила банке, финансије, економију, индустрију, пољопривреду, науку, културу, историју, традицију; младост и памет прогнала у свет, а оставила демократе, мондијалисте, напрдњаке, педере и сличне недовршене и/ли оштећене сојеве

Владан Јовановић: НА­РОД­НА ИЗ­РЕ­КА „И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ” У ХРИ­ШЋАН­СКОЈ СЕ­МАН­ТИЧ­КОЈ ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈИ

У са­др­жа­ју ове на­род­не из­ре­ке вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић је уо­чио хри­шћан­ски (пра)кон­текст, уте­ме­љен на ве­ри у Бож­ји про­ми­сао пре­ма ко­јем Бог „упра­вља све­том, по­др­жа­ва­ју­ћи сла­би­је­га, су­зби­ја­ју­ћи ја­че­га, и одр­жава­ју­ћи при том чу­де­сну хар­мо­ни­ју жи­во­та, та­ко да су и ву­ци си­ти и ов­це на бро­ју”

Драгољуб Збиљић: НИКО НИЈЕ ОДУЗЕО САНУ-у ОБАВЕЗУ ДА БРИНЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ

У српској језичкој науци не може бити напретка док се не изврши научно проветравање и научно лустрирање језичких институција па и оних које раде у оквиру САНУ. А то још није учињено

Марина Мирковић: КЊИГА КОЈА РУШИ ЗАБЛУДЕ (А НЕ РУШИ КУЋЕ)

Обимом невелика књига Павла Ћосића, интригантног имена „Језичке недоумице – заблуде и митови“, у заједничком издању „Прометеја“ и „Корнета“, подигла је у нашој јавности буру и пре но што је одржана њена промоција у УКС

Душка Кликовац: КАД ВЕЗНИК „ДОК” ИМА СУПРОТНО ЗНАЧЕЊЕ?

Супротно значење везника ‘док’ тесно је повезано с његовим медијалним положајем. А кад ипак стоји на почетку реченице, неки други фактор укида могућност временског читања. Најчешће је то различито време у којем се ситуације одвијају

Радивоје Микић: ВЕЛИКИ МАЈСТОР ПРИПОВЕДАЊА

Заћутало је још једно велико и моћно перо српске књижевности! Са животне и књижевне сцене је, изненада, у тишини, како је и живео, сишао Радован Бели Марковић, приповедач и романсијер, који је сваки свој књижевни подухват видео као нешто што је, изнад свега, у служби „краљевског језика српског“

МАТИЦА СРПСКА: ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача

ПОЛИТИЧКИ ЈЕЗИЦИ ПРОТИВ СРПСКОГ (Одговор Одбора за стандардизацију српског језика Заводу за унапређивање образовања и васпитања)

Нико ко се иоле у лингвистику разуме не може порећи да је у основи свих данашњих језика, и српског као лингвистичког и хрватског, и босанског / бошњачког и црногорског као политичких језика – Вуков српски књижевни језик