МАТИЦА СРПСКА: ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача

ПОЛИТИЧКИ ЈЕЗИЦИ ПРОТИВ СРПСКОГ (Одговор Одбора за стандардизацију српског језика Заводу за унапређивање образовања и васпитања)

Нико ко се иоле у лингвистику разуме не може порећи да је у основи свих данашњих језика, и српског као лингвистичког и хрватског, и босанског / бошњачког и црногорског као политичких језика – Вуков српски књижевни језик

Весна Капор: ЂЕДОВИ НАС НЕ БИ РАЗУМЕЛИ

Многи потомци солунаца, оних који ни за шта не би мењали своје писмо, ни језик, због тога што је лакше писати латиницом, и што је наводно цивилизованије, затурају ћирилицу и врховни маг Гугл, бележи их на мрежама као кориснике хрватског писма

ПОЛОЖАЈ СРПСКОГА ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ИЗАЗОВИ, ПРОБЛЕМИ, РЕШЕЊА

Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва Републике Србије, по свему судећи већине (оног дела који не жели да се декларише као носачица, говорница, руководитељка, фармерка, падобранка, геодеткиња и сл.)

Рада Стијовић: ШТА ЈЕЗИК ГОВОРИ О ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Већ и само име Косова и Метохије указује на његово старо српско становништво. Косово је добило име по птици косу (поље са много косова), а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено имање, црквени посед

Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА

Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена жена“? Шта ћемо са изразима „бити човек од речи“, „буди човек и уради/реци то и то“, „то је да човек полуди“?

Горан Максимовић: ОПОМИЊУЋА СТУДИЈА СЕЋАЊА (интервју)

Подједнако у прошлости и садашњости, књижевност је имала, има и имаће увијек исту драгоцјену мисију да свијет учини бољим и љепшим мјестом за живот, а човјека подстакне да трага за естетским и етичким задовољствима, самим тим и за оним најбољим у своме бићу, за добротом и љубављу

Миро Вуксановић: БЕСЕДА О СРПСКОЈ ЋИРИЛИЦИ

Пожелео сам, дакле, да саставим овакав прилог, свечан у чињеницама, дубок у помињаним годинама, омеђашен метафоричким називима и именима заслужних, све тако у славу ћирилице, што је прави разлог, пожељан да буде повећаван и учестан, али и у одбрану ћирилице, јер би требало јасно рећи, ако то може било коме бити јасно, како је дошло да Срби запоставе писмо на којем су се давно описменили и ушли у учене европске народе

Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?

Замислите српску верзију „Умри мушки” у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал