Слободан Новокмет: ДА ЛИ ЛЕЖЕЋИ ПОЛИЦАЈАЦ СПАВА ИЛИ САМО ЛЕЖИ?

У че­му је он­да про­блем с лежећим полицај­цем и има ли уоп­ште пробле­ма? Успо­ра­ва­ње вожње, ко­је је услед ових бетон­ских или гумених во­до­рав­них препре­ка нео­п­ход­но уко­ли­ко не же­ли­те да оштети­те сво­је во­зи­ло, во­за­чи су вероватно у јед­ном тре­нут­ку виде­ли као при­сил­но и на­мет­ну­то. Сва је при­ли­ка да је та­ква физич­ка пре­пре­ка оту­да и прозвана „по­ли­цај­цем“.

---

Пре два­на­ест го­ди­на, тач­ни­је 2006. го­ди­не, на кон­кур­су за нај­бо­љу нову реч ко­ји се у Хрват­ској ор­га­ни­зу­је од 1993. го­ди­не и чи­ји је циљ да се нађу од­го­ва­ра­ју­ће за­ме­не „непо­треб­ним и неприлагођеним туђи­ца­ма”, пр­ву награ­ду од­не­ла је реч – успорник. Чак и без дефиници­је, ја­сно нам је да је у пи­та­њу предмет ко­ји не­што или некога успо­ра­ва, ко­ји слу­жи за (не­чи­је) успо­ра­ва­ње – а ко­ме је успорава­ње неопход­ни­је не­го учесницима у са­о­браћа­ју?! Упра­во је ова реч по­сле то­га по­ста­ла ско­ро општепри­хва­ће­на за­ме­на за син­таг­му ле­же­ћи полица­јац. И Инсти­тут за словeначки је­зик Франа Рамов­ша недавно је на сво­јој Феј­сбук стра­ни об­ја­вио да је до­био пред­лог за но­ву реч ко­ја би заме­ни­ла ле­же­ћег по­ли­цај­ца – ру­кеж (ru­kež).

Де­фи­ни­ци­ју ле­же­ћег по­ли­цај­ца да­нас не мо­же­мо на­ћи ни у јед­ном речни­ку срп­ског је­зи­ка иа­ко је сâм тер­мин ши­ро­ко при­хва­ћен – од сао­бра­ћај­них струч­ња­ка до те­сто­ва за по­ла­га­ње во­жње. Са семантичке стра­не, у пи­та­њу је „ве­штач­ка пре­пре­ка на ко­ло­во­зу којом се во­за­чи при­мо­ра­ва­ју да у ци­љу безбед­но­сти са­о­бра­ћа­ја на по­је­ди­ним ме­сти­ма сма­ње бр­зи­ну во­зи­ла … та­мо где се … појављу­ју пеша­ци, на­ро­чи­то де­ца“ (С. Јо­кић, По­ли­ти­ка он­лајн, 27. 5. 2017). У Правил­ни­ку о тех­нич­ким сред­стви­ма за успо­ра­ва­ње саобраћа­ја на путу тер­мин ле­же­ћи по­ли­ца­јац дат је под наводници­ма, што го­во­ри о њего­вој не­фор­мал­ној упо­тре­би, док је као тер­мин узет ве­штач­ка избочина, ко­ја је и де­фи­ни­са­на као „тех­нич­ко сред­ство за успо­ра­ва­ње са­о­бра­ћа­ја конвек­сног профила на ко­ло­во­зу ко­је огра­ни­ча­ва бр­зи­ну кре­та­ња во­зи­ла“. Пре­ма овом пра­вил­ни­ку, по­сто­је и дру­га фи­зич­ка сред­ства успора­ва­ња саобра­ћа­ја, а то су плат­фор­ме, пла­то, су­же­ње коловоза, шу­ште­ћа тра­ка и сл.. У Пра­вил­ни­ку о тех­нич­ким средствима за успо­ра­ва­ње са­о­бра­ћа­ја на путевима и по­себ­ним технич­ким сред­стви­ма за за­шти­ту без­бед­но­сти де­це („Службе­ни гла­сник РС“, број 41/9) тер­ми­но­ло­ги­ја је фор­му­ли­са­на та­ко да је термин вештач­ка из­бо­чи­на хи­пе­ро­ним, док су ле­же­ћи по­ли­ца­јац (тако­ђе под на­вод­ни­ци­ма), пут­ни ја­сту­ци, плат­фор­ме, пла­тои и сл. хипоними, од­но­сно раз­ли­чи­те вр­сте ве­штач­ких из­бо­чи­на.[1]

С лек­сич­ке стра­не, спој ле­же­ћи по­ли­ца­јац био би лек­си­ка­ли­зо­ва­на синтаг­ма, од­но­сно је­ди­ни­ца ко­ја је по сво­јој струк­ту­ри син­таг­ма, али се по ве­ћи­ни оста­лих сво­јих свој­ста­ва при­бли­жа­ва ре­чи­ма. Т. Пр­ћић та­кве је­дини­це на­зи­ва фра­зним име­ни­ца­ма или лек­си­ка­ли­зо­ва­ним ко­ло­ка­ци­ја­ма, као што су нпр. мор­ски пас, сле­пи миш, атом­ска бом­ба итд. (в. Прћић 2011: 59).

У струк­ту­ри ове син­таг­ме пре­по­зна­је­мо гла­гол­ски при­лог садашњи глаго­ла ле­жа­ти – ле­же­ћи, ко­ји је у кон­струк­ци­ји ле­же­ћи по­ли­ца­јац добио осо­би­не при­де­ва, тј. пре­тр­пео адјек­ти­ви­за­ци­ју. Адјек­ти­ви­за­ци­ја је омо­гуће­на ти­ме што гла­гол­ски при­лог садашњи озна­ча­ва „стал­но би­ва­ње у ста­њу ко­је је озна­че­но мотив­ним гла­го­лом, што чи­ни да се пој­мо­ви уз чи­ја име­на та­ко упо­тре­бље­ни гл. при­ло­зи сто­је бли­же одре­ђу­ју“ (Станојчић, Поповић 2014: 176). Ово по­ста­је про­дук­ти­ван модел тво­р­бе описних при­де­ва: те­ку­ћи, -а, -е (те­ку­ћа во­да), ви­се­ћи, -а, -е (ви­се­ћи мост), ле­те­ћи, -а, -е (ле­те­ћи тањир) (И. 176), а са­мим тим може поста­ти део раз­ли­чи­тих уста­ље­них из­ра­за, нпр. кле­че­ћи став, крста­ре­ћа ра­ке­та, пра­те­ћи во­ка­ли, све­тле­ћа ре­кла­ма, се­де­ћи став и сл. (Клајн, Пипер 2013: 255), ко­ји би мо­гли да се по­сма­тра­ју као фра­зне име­ни­це. Чак је и об­лик ле­же­ћи об­ра­ђен као пра­ви при­дев у Реч­ни­ку СА­НУ и део је раз­ли­чи­тих уста­ље­них син­таг­ми као што су ле­жећи поло­жај, ле­же­ћи став (’при ко­ме је те­ло водорав­но по­ло­же­но’), лежећи бо­ле­сник (’ко­ји је бо­ле­шћу ве­зан за по­сте­љу, за ле­жај, ко­ји се од­ма­ра ле­жећи’) и сл.

У че­му је он­да про­блем с ле­же­ћим по­ли­цај­цем и има ли уоп­ште пробле­ма? Успо­ра­ва­ње во­жње, ко­је је услед ових бе­тон­ских или гумених во­до­рав­них пре­пре­ка нео­п­ход­но уко­ли­ко не же­ли­те да оштети­те сво­је во­зи­ло, во­за­чи су ве­ро­ват­но у јед­ном тре­нут­ку виде­ли као при­сил­но и на­мет­ну­то. Сва је прилика да је та­ква физич­ка пре­пре­ка оту­да и про­зва­на „по­ли­цај­цем“. С. Јокић у члан­ку из По­лит­ике он­лајн од 27. ма­ја 2017. го­ди­не ка­же да „овај термин ни­је на ме­сту, јер се на из­ве­стан на­чин под­сме­ва јед­ној про­фе­си­ји и ње­ним припадници­ма, уни­фор­ми­са­ним саобраћајцима ко­ји бри­ну о на­шем жи­во­ту на ули­ца­ма и путевима“, пред­ла­жу­ћи да иза­бе­ре­мо не­ку подесни­ју ко­ва­ни­цу уме­сто ле­же­ћег по­ли­цај­ца.

За­ни­мљи­ви су и ко­мен­та­ри чи­та­ла­ца По­ли­ти­ке он­лајн ко­ји су на помену­ти чла­нак ре­а­го­ва­ли та­ко што су из­но­си­ли сво­је пред­ло­ге за ал­тер­на­тивни на­зив овог са­о­бра­ћај­ног по­ма­га­ла. Је­дан читалац предло­жио је да се ле­же­ћи по­ли­ца­јац на­зо­ве хај­дук или пут­ни хај­дук (с об­зи­ром на то да че­ка у бу­си­ји као хај­ду­ци), а остали пред­ло­зи су: бр­зин­ска пре­пре­ка, кон­тро­лор бр­зи­не, блокатор бр­зи­не, бр­зин­ски регула­тор, чу­вар де­це, ми­ни пре­пре­ка на пу­ту. Дру­ги чи­та­лац је предла­гао из­ве­де­ни­це од гла­го­ла кочити – коч­ник, укоч­ник, ис­коч­ник, за­коч­ник, а тре­ћи – успо­ри­вач бр­зи­не во­зи­ла. У ан­ке­ти ко­ју смо постави­ли на Феј­сбу­ку на страници ’Сва­ког да­на по јед­но пра­ви­ло из обла­сти је­зич­ке културе’ уче­сни­ци су као могу­ће за­мен­ске ре­чи и синтаг­ме за леже­ћег по­ли­цај­ца предлагали: успо­ри­вач са­о­бра­ћа­ја, грби­на, принуд­ни успо­ри­вач (брзи­не), смањивач бр­зи­не, ко­ман­дир, кочко, ау­то­у­спо­ра­вач, возило­у­спо­ри­вач, лежач, ас­фалт­ни ста­тик и сл. Из­не­ти при­ме­ри до­во­де нас до закључ­ка да ни­је јед­но­став­но на­ћи мо­но­лек­сем­ски на­зив ко­ји би био до­вољ­но се­ман­тич­ки про­зи­ран, те чи­ја би употре­ба, у исто вре­ме, би­ла при­хва­тљи­ва за фор­мал­не, као и нефор­мал­не го­вор­не си­ту­а­ци­је.

Та­ко­ђе, за­ни­мљи­во је по­гле­да­ти ка­ко је ова фи­зич­ка пре­пре­ка назва­на у дру­гим свет­ским је­зи­ци­ма, што ће нам по­ка­за­ти и да тер­мин леже­ћи по­лица­јац ни­је на­стао из­вор­но у срп­ском је­зи­ку. У ен­гле­ском је­зи­ку, у за­ви­сности од то­га да ли смо на аме­рич­ком или евр­оп­ском кон­ти­нен­ту и у за­ви­сности од то­га на ко­ју вр­сту пре­пре­ке се од­но­си, ле­же­ћег по­ли­цај­ца зо­ву speed bump (бу­ква­лан пре­вод био би ’бр­зин­ска из­бо­чи­на’ или ’из­бо­чи­на за ре­гули­са­ње бр­зи­не’), speed hump (’брзинска гр­ба или из­бо­чи­на’), а по­зна­ти су и на­зи­ви sle­e­ping policeman (бу­квал­но – ’спа­ва­ју­ћи по­ли­ца­јац’) и lying po­li­ce­man (’ле­же­ћи по­ли­ца­јац’). У ру­ском је­зи­ку зва­ни­чан назив је ис­кýсствен­ная нерóвность (’ве­штач­ка из­бо­чи­на’) или неформал­но ле­жа­чий по­ли­цейск­ий, слич­но као и у бу­гар­ском – легнал по­ли­цай (’ле­же­ћи по­ли­ца­јац’). У француском та­ко­ђе постоји не­ко­ли­ко на­зи­ва – un ra­len­tis­se­ur (’успоравач’ или ’оно што успо­ра­ва’), а ту су и на­зи­ви gen­dar­me co­uché (’спа­ва­ју­ћи полица­јац’ или ’жан­дар’), ко­ји ви­ше ни­је у упо­тре­би, и dos d’âne (бу­квал­но – ’ма­га­ре­ћа ле­ђа’). У шпан­ском је­зи­ку у пи­та­њу је guardia dor­mi­do (’спа­ва­ју­ћи стра­жар/ по­ли­ца­јац’) или gu­a­r­dia tumba­do (’ле­же­ћи стра­жар/по­ли­ца­јац’), док је итали­јан­ски на­зив dos­so artificiale (’ве­штач­ка из­бо­чи­на/пре­пре­ка’).

Као што ви­ди­мо, прем­да ниг­де ни­је озва­ни­чен у упо­тре­би, тер­мин лежећи по­ли­ца­јац по­при­лич­но је рас­про­стра­њен у раз­го­вор­ној традици­ји ви­ше раз­ли­чи­тих је­зи­ка. Иа­ко су мо­гу­ћи и дру­ги на­зи­ви, од ко­јих је је­дан ве­штачка из­бо­чи­на, пи­та­ње је да ли је ле­же­ћем полицај­цу мо­гу­ће на­ћи од­го­ва­ра­ју­ћу за­ме­ну, по­го­то­во у фор­ми јед­не ре­чи (за шта су нај­тран­спа­рент­ни­ји предло­зи ус­пор­ник, успо­ри­вач, бло­ка­тор, ко­чи­о­ник, из­бо­чи­на, пре­пре­ка, при­нуд­ник и сл.). Да ли ће нека но­ва реч за­жи­ве­ти и по­ста­ти део ак­тив­ног лек­сич­ког фон­да, зави­си пр­вен­стве­но од го­вор­ни­ка је­зи­ка у ком се по­ја­ви­ла, за­тим од ње­не рас­про­стра­ње­но­сти и упо­тре­бе у раз­ли­чи­тим ко­му­ни­ка­тив­ним си­туаци­ја­ма и кон­тек­сти­ма, али и од при­су­ства те ре­чи у раз­ли­чи­тим зва­нич­ним до­ку­мен­ти­ма ко­ји уре­ђу­ју од­ре­ђе­ну област или сфе­ру дело­ва­ња у ко­јој „посто­ји по­тре­ба за њом“. Тре­нут­но, ре­кли би­смо, леже­ћи по­ли­ца­јац не иде ниг­де – ње­го­во је ме­сто у лек­сич­ком си­сте­му срп­ског је­зи­ка чвр­сто оси­гу­ра­но.

ПОДБЕЛЕШКЕ:

[1]Кон­сул­то­ва­њем са струч­ња­ци­ма за са­о­бра­ћај, до­шли смо до за­кључ­ка да се ве­штачка из­бо­чи­на и ле­же­ћи по­ли­ца­јац мо­гу тре­ти­ра­ти као си­но­ни­ми

ЛИТЕРАТУРА:

Жи­во­јин Ста­ној­чић, Љу­бо­мир По­по­вић, Гра­ма­ти­ка срп­ског је­зи­ка за гим­на­зи­је и сред­ње шко­ле, Бе­о­град: За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, 2014.

Иван Клајн, Пре­драг Пи­пер, Нор­ма­ти­вна гра­ма­ти­ка срп­ског је­зи­ка, Но­ви Сад: Ма­ти­ца срп­ска, 2013.

Пра­вил­ник о тех­нич­ким сред­стви­ма за успо­ра­ва­ње са­о­бра­ћа­ја. Пра­вил­ник је обја­вљен у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку РС”, бр. 9/2014 од 30. 1. 2014. го­ди­не, а сту­пио је на сна­гу 7. 2. 2014.

Пра­вил­ник о тех­нич­ким сред­стви­ма за успо­ра­ва­ње са­о­бра­ћа­ја на пу­те­ви­ма и по­себ­ним тех­нич­ким сред­стви­ма за за­шти­ту без­бед­но­сти де­це („Слу­жбе­ни гла­сник РС”, бр. 41/09).

Све­та Јо­кић, Дру­го име за ле­же­ћег по­ли­цај­ца, По­ли­ти­ка он­лајн, 27. 5. 2017 http:// www.po­li­ti­ka.rs­/sc­c/cla­nak/381433/Po­gle­di/Dru­go-ime­-za-le­ze­ceg-po­li­caj­ca

Тврт­ко Пр­ћић, Фра­зне име­ни­це: и син­таг­ме и ре­чи, Лек­си­ко­ло­ги­ја, оно­ма­сти­ка, син­так­са. Збо­р­ник у част Гор­да­ни Ву­ко­вић, Но­ви Сад: Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, 59–71.

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: ЈЕЗИК ДАНАС, Нови Сад, 2018, година XIV, број 12