Рада Стијовић: ЗАЂЕВИЦЕ

Неуобичајено је то што је зађевица дијалекатска ијекавска форма (као што су то ђед, ђевојка, ђе), коју не бележи ни старији правопис, ни Речник српског језика Матице српске, а Речник САНУ га као дијалекатизам наводи код одреднице задевица (екавски), односно задјевица (ијекавски)

Слободан Самарџић: СРЕЛЕ СЕ ЈЕДНОМ СОЦИОЛОШКИЊА, ПОЛИТИКОЛОШКИЊА И ПСИХОЛОШКИЊА

Ух, никада нисам написао ружнији наслов. Али, он само долази од ружења језика из политичких разлога. У овом случају наводни разлог је женска равноправност у језику

Слободан Новокмет: ДА ЛИ ЛЕЖЕЋИ ПОЛИЦАЈАЦ СПАВА ИЛИ САМО ЛЕЖИ?

У че­му је он­да про­блем с лежећим полицај­цем и има ли уоп­ште пробле­ма? Успо­ра­ва­ње вожње, ко­је је услед ових бетон­ских или гумених во­до­рав­них препре­ка нео­п­ход­но […]

Драгољуб Збиљић: КАКО И ЗАШТО НИСУ УСПЕЛИ ПОКУШАЈИ ПОЛАТИНИЧАВАЊА РУСА, ЗА РАЗЛИКУ ОД УСПЕШНОГ ПОЛАТИНИЧАВАЊА СРБА

Да је Русима био на челу Партије и државе Јосип Броз Тито, и Руси би данас већински (као Срби, 90:10 осто) писали своје језик латиничким […]

Огњен Војводић: ДВЈЕСТОГОДИШЊИЦА СКАНДАЛОЗНОГ КАРАЏИЋЕВОГ РЈЕЧНИКА

Ове године се навршава двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића у Бечу (децембар 1818.године). Потпуни назив рјечника гласи  […]

Иван Коларић: ХЕРМЕНЕУТИКА ПОСТМОДЕРНОГ ПЛУРАЛИЗМА СМИСЛА И ИДЕНТИТЕТА

Резиме: Назначени рад одликује херменеутички прилаз аутора теми постмодерног плурализма смисла и идентитета. Након логичко-епистемолошког увода, следи социолошко-психолошка медијација при дефинисању категорија смисла, идентитета и […]

Огњен Војводић: МЕША СЕЛИМОВИЋ О СУПРОТНОСТИ ЊЕГОШЕВОГ И ВУКОВОГ ЈЕЗИКА

Његош није представљан као православни владика, владар правом династичке куће Петровић Његош, него као човјек `из народа`, који је у `чобанском дјетињству` учио писати `поред […]