1. У то пак вријеме дођоше неки и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помијеша са жртвама њиховим.
2. И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били грјешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали?
3. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму?
5. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6. Каза пак ову причу: Неко имађаше смокву посађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7. Онда рече виноградару: Ево три године како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посијеци је! Зашто и земљу да слаби?
8. А он одговарајући рече му: Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво.
9. Па ће можда родити; ако ли не, посјећи ћеш је доцније.
10. А учаше у једној синагоги суботом.
11. И гле, бјеше ондје жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се никако усправити.
12. А кад је видје Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје.
13. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога.
14. А старјешина синагоге, негодујући што је Исус исцијели у суботу, одговоривши рече народу: Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лијечите, а не у дан суботни.
15. А Господ му одговори и рече: Лицемјере, сваки од вас не одрјешује ли у суботу својега вола или магарца од јасала и води да напоји?
16. А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одријешити од ове свезе у дан суботни?
17. И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дјела што их он чињаше.
18. А он говораше: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити?
19. Слично је зрну горушичном, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим.
20. Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије?
21. Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све.
22. И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим.
23. Рече му пак неко: Господе, је ли мало оних који се спасавају? А он им рече:
24. Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.
25. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26. Тада ћете почети да говорите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си.
27. А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!
28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истјеране.
29. И доћи ће од истока и запада и од сјевера и југа и сјешће за трпезу у Царству Божијем.
30. И гле, има посљедњих који ће бити први, и има првих који ће бити посљедњи.
31. У тај дан приступише неки фарисеји говорећи му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32. И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ево изгоним демоне и вршим исцјељења данас и сутра, а трећи дан завршићу.
33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтједосте!
35. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видјети док не дође да речете: Благословен који долази у име Господње!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.