Књига о Јову

35. Елијујев трећи говор: човјек својијем јадањем уди само себи. Бог право суди.

1. Још говори Елијуј и рече:

2. Мислиш ли да си право рекао: моја је правда већа од Божије?

3. Јер си рекао: шта ће ми помоћи, кака ће ми бити корист, да не гријешим?

Псал_73:14

4. Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

5. Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

6. Ако гријешиш, шта ћеш му учинити? или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш му наудити?

7. Ако си праведан, шта ћеш му дати? или шта ће примити из руке твоје?

Јов_22:2, Приче_9:7, Рим_11:35

8. Човјеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човјечијему помоћи твоја правда.

9. Вапију од великога насиља којима се чини, и вичу на руку силнијех;

2.Мој_2:23, Нем_5:5, Јов_24:12, Псал_12:5, Лк_18:3

10. А ниједан не говори: гдје је Бог, створитељ мој, који даје пјесму ноћу;

Псал_42:8, Проп_12:1, Иса_51:13, Дап_16:25, 1.Пт_4:19

11. Који чини те смо разумнији од звијерја земаљскога, и мудрији од птица небеских.

Јов_32:8, Јов_39:20, Псал_8:6, 1.Јн_5:20

12. Тамо вичу с охолости злијех људи, али не бивају услишени.

Приче_1:28

13. Јер Бог не слуша таштине, и свемогући не гледа на њу.

14. Акамоли кад кажеш: не видиш то. Пред њим је суд; чекај га.

15. А сада чим те гњев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

16. Зато Јов на празно отвора уста своја, и безумно умножава ријечи.

Јов_34:35, Јов_34:37

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.