1. Овако рече Господ: иди и купи крчаг земљан у лончара с неколико старјешина народнијех и старјешина свештеничких.
2. И отиди у долину сина Еномова што је пред вратима источнијем, и ондје прогласи ријечи које ћу ти казати.
3. И реци: чујте ријеч Господњу, цареви Јудини и становници Јерусалимски; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на то мјесто да ће зујати уши свакоме ко га чује.
4. Јер ме оставише и оскврнише ово мјесто кадећи на њему другим боговима, којих не знаше ни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише то мјесто крви праве.
5. И поградише висине Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице Валу, чега не заповједих нити о том говорих, нити ми на ум дође.
6. Зато, ево, иде вријеме, вели Господ, кад се ово мјесто неће више звати Тофет, ни долина сина Еномова, него крвна долина.
7. Јер ћу уништити савјет Јудин и Јерусалимски на овом мјесту, и учинићу да падну од мача пред непријатељима својим и од руке онијех који траже душу њихову, и мртва ћу тјелеса њихова дати за храну птицама небеским и звијерима земаљским.
8. И обратићу тај град у пустош и руг: ко год прође мимо њ, чудиће се и звиждаће за све муке његове.
9. И учинићу да једу месо од својих синова и месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга својега у невољи и тјескоби којом ће им досађивати непријатељи њихови и који траже душу њихову.
10. Потом разбиј крчаг пред људима који ће ићи с тобом.
11. И реци им: овако вели Господ над војскама: тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбије суд лончарски, који се не може више оправити, и у Тофету ће се погребавати, јер не ће бити мјеста за погребавање.
12. Тако ћу учинити томе мјесту, вели Господ, и становницима његовијем и учинићу тај град да буде као Тофет;
13. И куће Јерусалимске и куће царева Јудинијех биће нечисте као мјесто Тофет, све куће, гдје на крововима кадише свој војсци небеској и љеваше наљеве другим боговима.
14. Потом се врати Јеремија из Тофета куда га бјеше послао Господ да пророкује, и стаде у тријему дома Господњега, и рече свему народу:
15. Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох за њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају ријечи мојих.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.