Књига пророка Јеремије

9. Јадиковање због покварености народа који је са својијем необрезанијем срцем презрео једини пут спасења.

1. О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа својега.

2. О, да ми је у пустињи станак путнички! да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невјернички;

3. И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ.

Суд_2:10, 1.Сам_2:12, Приче_1:29, Јер_4:22, Језек_8:13, Рим_1:28, 1.Кор_15:34

4. Чувајте се сваки пријатеља својега и ниједноме брату не вјерујте; јер сваки брат ради да поткине другога, и сваки пријатељ иде те опада.

Мих_7:5

5. И сваки вара пријатеља својега и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло.

Јер_51:58

6. Стан ти је усред пријеваре; ради пријеваре неће да знају за ме, говори Господ.

Приче_1:24

7. Зато овако говори Господ над војскама: гле, претопићу их, и окушаћу их; јер што бих чинио ради кћери народа својега?

Иса_1:25, Ос_11:8

8. Језик им је стријела смртна, говори пријевару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намјештају засједу.

9. Зато ли их нећу походити? говори Господ; душа моја неће ли се осветити таком народу?

10. За овијем горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгорјеше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побјегоше и отидоше.

Јер_4:25, Јер_50:3, Амос_5:16

11. И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живјети.

Јер_1:15

12. Ко је мудар да би разумио? и кому говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгорје као пустиња да нико не пролази?

Псал_107:43, Иса_42:23, Ос_14:9

13. Јер Господ рече: што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше гласа мојега и не ходише за њим,

14. Него ходише за мислима срца својега и за Валима, чему их научише оци њихови,


Гал_1:14

15. Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи.

Псал_80:5, Плач_3:15

16. И расијаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истријебим.

3.Мој_26:33, 5.Мој_28:64, Језек_5:2

17. Овако вели Господ над војскама: гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по вјеште нека дођу,

Проп_12:5, Амос_5:16, Мт_9:23

18. И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од вјеђа наших да тече вода.

Јер_14:17, Плач_1:16

19. Јер се гласно ридање чу од Сиона: како пропадосмо! посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше.

3.Мој_18:28

20. Зато, жене, чујте ријеч Господњу и нека прими ухо ваше ријеч уста његовијех, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати.

21. Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истријеби дјецу с улица и младиће с путова.

Јер_18:21, Јоило_2:9

22. Реци: овако говори Господ: и мртва ће тјелеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи.

23. Овако вели Господ: мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.

Псал_33:16, Проп_9:11, Иса_5:21, Јер_49:4, Рим_1:22

24. Него ко се хвали, нека се хвали тијем што разумије и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.

Псал_20:7, Мих_6:8, 1.Кор_1:31

25. Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане,

Амос_3:2

26. Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стригу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезана срца.

3.Мој_26:41, Дап_7:51, Рим_2:28

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.