1. Ријеч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијина и Софонију сина Масијина свештеника, и поручи:
2. Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор цар Вавилонски завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свијем чудесима својим, да отиде од нас.
3. А Јеремија им рече: овако реците Седекији:
4. Овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем Вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тога града.
5. И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крјепком и гњевом и јарошћу и жестином великом.
6. И побићу становнике тога града, и људе и стоку; од помора великога помријеће.
7. А послије, вели Господ, даћу Седекију цара Јудина и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедјети нити ће се смиловати.
8. А народу томе реци: овако вели Господ; ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.
9. Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити мјесто плијена.
10. Јер окретох лице своје томе граду на зло а не на добро, говори Господ; у руке цару Вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.
11. А за дом цара Јудина чујте ријеч Господњу:
12. Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех да не изађе као огањ гњев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дјела ваших.
13. Ево ме на тебе, који сједиш у долини, као стијена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: ко ће доћи на нас? и ко ће ући у станове наше?
14. Јер ћу вас покарати по плоду дјела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождријети све што је око њега.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.