1. А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико не излажаше, нити ко улажаше.
2. А Господ рече Исусу: ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његова и јунаке његове.
3. Зато обидите око града сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учини шест дана.
4. А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмога дана обидите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе.
5. Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ иза гласа; и зидови ће градски попадати на својем мјесту, а народ нека улази, сваки напрема се.
6. Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: узмите ковчег завјетни, а седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом Господњим.
7. А народу рече: идите и обидите око града, и војници нека иду пред ковчегом Господњим.
8. А кад Исус рече народу, седам свештеника носиће седам труба од рогова овнујских пођоше пред Господом, и затрубише у трубе, а ковчег завјета Господњега пође за њима.
9. А војници пођоше пред свештеницима, који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчегом; идући трубљаху у трубе.
10. А народу заповједи Исус говорећи: не вичите, и немојте да вам се чује глас, и ниједна ријеч да не изиде из уста ваших до дана кад вам ја кажем: вичите; тада ћете викати.
11. Тада обиде ковчег Господњи око града једном; па се вратише у око, и ноћише у околу.
12. А сјутрадан уста Исус рано, и свештеници узеше ковчег Господњи.
13. И седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских иђаху пред ковчегом Господњим, и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим; идући трубљаху у трубе.
14. И обидоше око града једном другога дана, па се вратише у око; тако учинише шест дана.
15. А седмога дана усташе зором, и обидоше око града исто онако седам пута; само тога дана обидоше око града седам пута.
16. А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: вичите, јер вам Господ даде град.
17. А град да буде проклет Господу и што је год у њему; само Рава курва нек остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које бијасмо послали.
18. Али се чувајте од проклетијех ствари да и сами не будете проклети узевши што проклето, и да не навучете проклетство на око Израиљев и сметете га.
19. Него све сребро и злато и посуђе од мједи и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу.
20. Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу глас трубни и повика иза гласа, попадаше зидови на мјесту свом; и народ уђе у град, сваки напрема се; и узеше град.
21. И побише као проклето оштријем мачем све што бјеше у граду, и жене и људе, и дјецу и старце, и волове и овце и магарце.
22. А оној двојици што уходише земљу рече Исус: идите у кућу оне жене курве, и изведите њу и све што је њезино, као што сте јој се заклели.
23. И отишавши они момци што уходише земљу, изведоше Раву и оца јој и матер јој и браћу јој и што год бјеше њезино, и сав род њезин изведоше, и оставише их иза окола Израиљева.
24. А град спалише огњем и што бјеше у њему; само сребро и злато и посуђе од мједи и од гвожђа метнуше у ризницу дома Господњега.
25. А Раву курву и дом оца њезина и све што бјеше њезино остави у животу Исус, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри посланике које посла Исус да уходе Јерихон.
26. И у то вријеме прокле Исус говорећи: проклет да је пред Господом човјек који би устао да гради овај град Јерихон! на првенцу свом основао га, и на мјезинцу свом поставио му врата!
27. И Господ бијаше с Исусом, и разгласи се име његово по свој земљи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.