1. Чуј, Израиљу! ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наслиједиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба.
2. Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:
3. Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; он ће их истријебити и он ће их оборити пред тобом, и изагнаћеш их и истријебити брзо, као што ти је казао Господ.
4. Кад их Господ Бог твој отјера испред тебе, немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!
5. Не идеш за правду своју ни за чистоту срца својега да наслиједиш ту земљу; него за неваљалство тијех народа Господ Бог твој тјера их испред тебе, и да одржи ријеч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
6. Знај дакле да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наслиједиш, јер си тврдоврат народ.
7. Памти и не заборави како си гњевио Господа Бога својега у пустињи; од онога дана кад изидосте из земље Мисирске па докле дођосте на ово мјесто, непокорни бијасте Господу.
8. И код Хорива разгњевисте Господа, и од гњева шћаше вас Господ да истријеби.
9. Кад изидох на гору да примим плоче камене, плоче завјета, који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хљеба не једући ни воде пијући.
10. И даде ми Господ двије плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима бијаху ријечи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашега.
11. Послије четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ двије плоче камене, плоче завјетне.
12. И рече ми Господ: устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповједих, и начинише себи ливен лик.
13. Још ми рече Господ говорећи: погледах овај народ , и ето је народ тврда врата.
14. Пусти ме да их истријебим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај.
15. И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и двије поче завјетне бијаху ми у руку.
16. И погледах, а то згријешисте Господу Богу својему саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам бјеше заповједио Господ.
17. Тада узех оне двије плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама.
18. Потом падох и лежах пред Господом као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући, ради свијех гријеха ваших, којима се огријешисте учинивши што је зло пред Господом и разгњевивши га.
19. Јер се бојах гњева и јарости, којом се бјеше Господ разљутио на вас да вас истријеби; и услиши ме Господ и тада.
20. Бјеше се Господ и на Арона разгњевио веома да га шћаше убити; али се молих тада и за Арона.
21. И узех гријех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток, који тече с оне горе.
22. И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гњевисте Господа.
23. И кад вас посла Господ из Кадис-Варније говорећи: идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте ријечи Господа Бога својега, и не вјеровасте му и не послушасте гласа његова.
24. Непокорни бијасте Господу откад вас познах.
25. Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер бјеше рекао Господ да ће вас потрти.
26. И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! немој потрти народа својега и нашљедства својега, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крјепком руком.
27. Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овога, на неваљалство његово и на гријехе његове;
28. Да не реку који живе у земљи одакле си нас извео: није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзио је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи.
29. Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.