Ознака: књижевност

Љубомир Симовић (1935-2025): ВУЧИЋ ЈЕ СРБИЈУ ПРЕТВОРИО У КОЛОНИЈУ, А САД ХОЋЕ И У ПУСТИЊУ

У ноћи уочи Великог четвртка преминуо је Љубомир Симовић. Подсећамо на пар његових интервјуа и животно дело. У интервјуу за дневни лист “Нова” академик и […]

Марија Рјаховска: ИКОНА И ЛОПАТА (одломци)

Крст, смрт, крв, Срб: свака од тих речи подсећа на кратки фијук сабље у ваздуху — па секла она туђу главу или твоју сопствену. Речи које означавају оно најважније и најнеминовније уопште су лишене самогласника, као да би већ својим звучањем да поразе и припреме оног ко их произноси на неизбежну суровост живота…

Иван Буњин: ЛУДИ СЛИКАР

Ломио је и са грозничавом журбом тресућим се рукама изнова ножем оштрио бојице. Свеће су догоревале, накапавале, цуриле преко усијаних свећњака и још врелије пламсале поред његовог лица, на коме су дуж образа висиле мокре власи

Комнен Бећировић: МОЈЕ СПОЗНАЊЕ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Јесте, било је хајки на Николаја, на Цркву, на Србе који су се жалили на зло на Косову, на ћирилицу, на браниоце Ловћена, хајке које су, осим ове последње, до мене тек издалека допирале али, како је у међувремену Николај са Његошем, Достојевским, Дантеом, постао један од сапутника мога живота, то ме жестока кампања која се повела на њега током љета 1981. веома погодила…

Мило Ломпар: ВЕЛИКИ РОМАН ЦРЊАНСКОГ

Поетички раскорак у процени вредности историјске реконструкције у „Другој књизи Сеоба“ значајан је као симптом критичке нелагодности у разумевању нестандардног и сасвим неуобичајеног – који је преокретао читалачко очекивање – односа према историјском као чињеници времена и као чињеници човековог положаја у времену

Бошко Љ. Миловановић: МАЛИ ПРИНЦ КАО ОБЈЕДИНИТЕЉ ЦИЉЕВА И ИСХОДА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Мали Принц има оно најглавније, интуитивно знање, које није до краја пробуђено проласком путевима сазнања. „Реалност” коју открива посетом астероидима 325–330 и атерирањем на Земљу веома га чуди и разочарава, али он у себи поседује изузетан одбрамбени механизам: урођени осећај исправности, снагу љубави и осећај за добро.

Радмила Мечанин: БОЖЈИ ДАР И ТЕЖАК КРСТ

Овом биографијом „Јесењин – обећавајући сусрет тек…” Прилепин је признат за највећег познаваоца живота и дела Сергеја Јесењина. Она садржи све што нам омогућава да Јесењина видимо онако како нисмо ни слутили, али тако животног да побуђује најразличитија осећања, као да је ту, са нама, а не на филмском платну или у књизи

Јован Попов: ДОСТОЈЕВСКИ КАО ИДЕОЛОГ И КАО ПРОРОК

Основна теза „Злих духа“ је да фанатична опседнутост идејом води истом исходу као када ђаво уђе у човека: пропасти, лудилу, смрти – његовој сопственој или других људи, некада читавог мноштва

Драган Буковички: УНУТРАШЊИ РАЗГОВОРИ И ИСКАЗИ

У оквиру првог дана Сајма антиквитета, уметнина и ручних радова који се одржава у Краљеву (Дом војске Србије, од 22. X до 24. X 2021. године), представљене су две књиге краљевачког писца Димитрија Јовановића: Усамљености и Одбрана отаџбине. О Усамљеностима је говорио Драган Буковички

Др Владимир Умељић: ДОБРИ ТРАГОВИ ЗЛОГ ВРЕМЕНА

Ових дана из штампе у издању “Филипа Вишњића” излази роман др Владимира Умељића „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Тим поводом преносимо интервју који је аутор дао недељнику “Печат”

Зоран Пауновић: НАБОКОВ И ГОГОЉ

Обично се претпоставља да је Набоков посветио књигу Гогољу зато што га је ценио више од свих других руских писаца. А заправо, како се види и из његових предавања и потоњих текстова, више је ценио Пушкина, Толстоја и Чехова

Виктор Николајев: СВЕДОК АВГАНСКЕ ГОЛГОТЕ

Пошто су преко Косова и Метохије из Авганистана за протеклих 20 година прошле хиљаде тона наркотика, сада је најављен долазак на Космет неколико хиљада авганистанских избеглица, тачније – сарадника окупатора своје земље.

Горан Петровић: ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

„Купачица” је изгледала као да је малочас изронила из зеленкасте воде базена-фонтане, попела се на „морску” хрид од ломљеног камена, не срамећи се своје наготе, а опет се и стидећи, јер јој је глава била лако наклоњена, поглед оборен ка води у којој се огледала, где се њена лепота изнова удвајала…

Јован Попов: РУСКЕ СЛУГЕ И ГОСПОДАРИ У ГОДИНИ 1859: ГОНЧАРОВ, ДОСТОЈЕВСКИ, ТУРГЕЊЕВ

Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског

Стеван Тонтић: КЊИЖЕВНИ ДАРОВИ КОЉЕ МИЋЕВИЋА

Мићевићев препев Дантеове “Комедије” је један од подвижничких подухвата – да је превео само то величанствено дело италијанске и светске књижевности, осигурао би себи достојно место у историји српског преводилаштва