Да би се раскриле коначне судбине нужно је вратити се на Исток, изворима ствари, баш као што се и Апокалипса, откривење краја, враћа почетку – књизи Постања.
Множина људи је увек готова да чује човека обдарена јаком вољом који им се намеће. А људи у гомили изгубе свуколику вољу и инстинктивно се окрећу ономе који је има
Некада се човек за опстанак борио са природом, сада са самим собом! Related posts: Ф. М. Достојевски: ОДАБРАНЕ МИСЛИ (Из књиге Антологија мудрости) Александар […]
Уморио сам се, на крају. Веома сам желео да постанем глуп, необразован, блесаст, некакав смешан субјект са оскудним обимом мисли и радосним животним поривима. Related […]