Храм се стресе. Тргну. Неодлучно застаде. Појци подметнуше и бруј. Нешто пуче. Потом звекну. Уз туп удар, у трави завршише громадни обручи Земљане теже. Црква Св. Спаса се воздигну навише.
Димитрије Јовановић, УСАМЉЕНОСТИ, поетска проза, издање писца, Краљево, 2005. Related posts: Лав Шестов: ПОЗНАЈ САМОГА СЕБЕ Цитат за данас: ВЛАДИМИР ВАРАВА Цитат за данас: СВЕТИ ЈОВАН […]
Човек може стајати пред Богом и пред тајном бића, тајном егзистенције. Тада он поседује чисту свест, чисту савест, тада му се даје моћ откривања, интуиција, тада постоји право првородно стваралаштво и тада он урања у праизвор
“ Исто тако, с космолошког становишта, тачка је честица Сунца или атом Сунца, из ког настаје свет, атом, електрон и др.; налик позитивном принципу преуређења. […]