Богу никако нису потребни покорни и послушни робови који вечито дрхте и само су обузети собом. Богу су потребни синови, слободни и смели, који умеју да стварају и воле.
Према томе, већ у свакодневном говору ми разговарамо језиком врховних идеја, користимо философске идеје и принципе, али то и не схватамо, јер их употребљавамо несвесно. […]
Из чланка Пролетерски хуманизам, „Правда“ од 23. маја 1934. године, број 140. Related posts: Милорад Павић: СЕДАМ НЕБЕСКИХ ЦАРИНА Милош Црњански: СЕОБЕ I (цитат) Цитат […]