Осамљеност лика на портрету је толика да сликар понекад осети потребу да уз личност наслика и неки предмет који је у вези с њом, неки симбол који је тумачи и објашњава.
Из чланка Пролетерски хуманизам, „Правда“ од 23. маја 1934. године, број 140. Related posts: Милорад Павић: СЕДАМ НЕБЕСКИХ ЦАРИНА Милош Црњански: СЕОБЕ I (цитат) Цитат […]
Смртна пресуда, која је изречена у име права, звучи апстрактно и нестварно, постаје стварна тек када је изврши маса, јер она је изрекла пресуду, а под јавношћу права се, заправо, подразумева маса