Осамљеност лика на портрету је толика да сликар понекад осети потребу да уз личност наслика и неки предмет који је у вези с њом, неки симбол који је тумачи и објашњава.
Из чланка Пролетерски хуманизам, „Правда“ од 23. маја 1934. године, број 140. Related posts: Милорад Павић: СЕДАМ НЕБЕСКИХ ЦАРИНА Милош Црњански: СЕОБЕ I (цитат) Цитат […]
Истина која као жива сила овладава унутрашњим човековим бићем и која га истински чува од лажне самоуверености зове се љубав. Љубав као стварно превазилажење […]
“ Исто тако, с космолошког становишта, тачка је честица Сунца или атом Сунца, из ког настаје свет, атом, електрон и др.; налик позитивном принципу преуређења. […]