Јевгеније Авдѣјенко: УСИНОВЉЕЊЕ ЂАВОЛУ

Каина је прѣ убиства уразумљивао Господ – тиме да је он, жртвујући Богу, сагрѣшио; тако и Христос, обличава Јудејце за њихову вѣру. Каква се показала њихова вѣра?


Ѣвгениɪе АВДѢІЕНКО (1952-2014)

Сви знају да је Каин убио Авеља. Ипак, да би се разумѣло шта се догодило кад је старији, прворођени син убио брата, неопходно је знати шта је том, првом злочину – прѣтходило.

Бог је нѣшто казао Каину (Пост. 4: 6, 7). Бог је рекао: схвати, нѣси принѣо потпуну жртву (жртву Завѣтну); ако умукнеш у помислима или просто заћутиш, нѣћеш се наћи под влашћу ђавола. Прве рѣчи Господа Каину (о жртви) могу се схватити као указивање кривице или грѣшке, али послѣдње рѣчи о ђаволу – „овладај њим“ (LXX), „изађи на крај с њим“ (ТМ) – то је благослов, реално укрѣпљење у борби са ђаволом, надахнитељем човѣкоубиства.

Бог разговара са човѣком тако да га овај разумѣ. Ако је Каин разумѣо речено му Богом, како се онда десило да је брат убио брата, Каин убио Авеља?

Убиство је овдѣ такорѣћи техничка страна ствари. Суштина је била у другом. Каин нѣје тек један од ликова Св. Историје. Каин је оснивач богопротивног друштва, које је у сталном нѣпријатељству према Цркви до дана данашњег. „Каин“ је духовна појава. Поимати да „Каин“ постоји – практичан је задатак црквеног живота.

*
У Авељовом убиству било је два саучесника – човѣк и ђаво. Ђаво бѣјаше први ко је пожелѣо и учинио – донѣо смрт човѣку. Примивши прво искушење од ђавола, први људи постадоше смртним. Кад је Каин пожелѣо да убије човѣка, дакле да се уподоби ђаволу, зачуо је глас Божји, упућен лично њему. Кад за човѣка звучи глас Божји, то је врло згодан тренутак допустити главним силама душе да се – по том гласу – правилно подесе. За то му је потрѣбно једино да сâм „заћути“… А Каин је рекао:

И рече Каин Авељу, брату своме[1].

Пост. 4: 8

Шта год да је Каин рекао Авељу, он је рекао… Каину је било потрѣбно „умукнути“, ако не нутрено, а оно бар никакве рѣчи не изговарати, а он „рече“… И то бѣше лаж.

Ако би набројали етапе којима човѣк иде ка злочину, оне би биле овакве:

• жртвоприношење Богу
• печал која нѣје по Богу
• одступање воље (обарање лица) – Овдѣ слѣди одвраћање од Бога
• лаж и усиновљење ђаволу
• жртвоприношење ђаволу.

Када је Каин лажју намамио брата знајући да ће га убити, Каин се потчинио „оцу лажи“ (Јн. 8: 44): он сâм постаде „сѣменом змије“ (Пост. 3: 15). Одсад Каин постаде „од оца ђавола“ (Јн. 8: 44). Ђаво је био „човѣкоубица од почетка“ (Јн. 8: 44): кроз њега је човѣчанство постало смртним (у рају) и десила се прва смрт човѣка (Авеља).

Ђаво је отац лажи. Каин се усиновио ђаволу – прѣ но што је убио брата.

Неопходно је схватити због чега богоодступништво обавезно у себѣ укључује убиство. Каин тежи да се уподоби ђаволу, а ђаво да подражава Богу, радећи све са супротним знаком: замѣнивши небеско са земаљским, спасење са – погибљу. Кад је у рају Адам достигао покајање (дао је тачно име жени и тиме открио љубав састрадања), Господ човѣка нѣје оставио без подршке, и како човѣк нѣ би помислио да је покајање душевни доживљај, Господ је узроковао заклáње жртвене животиње (свеприношење) те обукао човѣка у одежде покајања, натѣлне „хитоне кожне“ (Пост. 3: 21). Кад је Каин слагао брату, усиновио се „оцу лажи“ и достигао потпуну одлучност, а ђаво је дѣло довео до краја: убиство Авеља било је извршено са смислом – као жртвоприношење ђаволу. То је било свеприношење.

И рече Каин Авељу, брату својему. И би: кад бѣху у пољу[2], и устаде Каин на Авеља, брата свога, и уби га.

Пост. 4: 8

Зашто је Каин убио Авеља? Или: због чега је Каин убио Авеља? Какви бѣху његови мотиви за то? Који разлози? Због какве кривице?

Јакопо Тинторето (1518-1594): УБИСТВО АВЕЉА, 1552, уље на платну, 149х196 цм (Академија умѣтности, Венеција)

Низашта, ни због чега, без мотива, без разлога, ни због какве кривице… Апостол Јован објашњава:

Каин бѣјаше од лукавога и закла брата својега. И зашто га закла? Зато што дѣла његова бѣху лукава, а дѣла брата његова праведна.

1 Јн. 3: 12

Прѣ него је убио, до почињења убиства, дѣла Каинова бѣху лукава. Та дѣла бѣху жртвоприношење Богу, печал која нѣје од Бога, обарање лица, лаж… Кад је слагао, Каин се усиновио ђаволу. Таква бѣху Каинова „лукава дѣла“. Каин је низашта убио брата: Авељ је био жртва. Каин је био духовни човѣк…

Уопште, духован човѣк (буди он од Бога или од ђавола) се влада прилично нѣкористољубиво, често нѣмотивисано на разини душевних побуда; његови се поступци суодносе с другом инстанцом, која је виша од материјалног рачуна или душевног доживљаја.

Каин је такав: нѣтачно је рѣћи како он бѣше зао, па и дѣла његова бѣху зла. Нѣ, „Каин бѣјаше од лукавога, и дѣла његова бѣху лукава“. Он нѣје просто убио, он је „устао“ (ἀνέστη) и убио (Пост. 4: 8), он је „заклао“ (ἔσφαξεν) брата својега (1 Јн. 3: 12). Заклáње је умртвљивање као култно дѣјство.

Ако је Авељ био жртва, онда то бѣше жртва од које се нѣ куша. Човѣка су принѣли у жртву уцѣло, овог пута Каин ништа нѣје „дѣлио“. Каин је принѣо брата у жртву свеприношења ђаволу. Уколико би били могући уговорни односи с „оцем лажи“, онда би се за Каина могло рѣћи да је он принѣо завѣтну жртву.

За оне што се поклањаху Богу и чекаху Месију Који ће „поразити главу змије“ (в. Пост. 3: 15), бѣху установљена жртвоприношења ола, кад се жртва приноси читава. Ђаво подражава Богу – чинећи све са супротним знаком. За оне што се поклонише ђаволу и чекају Антихриста била је установљена жртва такође читава – сакрално човѣкоубиство. У Каиновом случају је убиство другостепено, а прво је – жртвоприношење ђаволу, можда чак и жеља да се ступи у завѣт са сатаном. Каин бѣјаше крчилац пута у бездну.

Од Каина почиње пут погибељи, који се у Новом Завѣту именује као „Каинов пут“ (Јуд. 11).

Франческо Виламена (1564-1624): КАИН И АВЕЉ ПРИНОСЕ СВОЈЕ ЖРТВЕ БОГУ; КАИН УБИЈА АВЕЉА, гравира по Рафаелу

*
Каинов злочин почео је од жртвоприношења, и сâм Каинов злочин бѣше жртвоприношење. У томе је разјашњење страшних рѣчи Господа, које он изговори Јудејцима: „отац ваш је ђаво“, тачније: „ви сте од оца ђавола (Јн. 8: 44). Каква могу бити ђаволова дѣца?

Најближи односи у духу на символичком језику Библије изражавају се кроз синовство.

Чак и у Лицима Прѣсвете Троице то су Отац и Син… Богу вѣрно човѣчанство су „синови Божји“ (Пост. 6: 2), Богу вѣрни анђели – „синови Божји (Јов 1: 6 ТМ). Они што служе лукавому, што „хоће творити похоте оца“ ђавола (Јн. 8: 44), названи су „сѣме змије“ (в. Пост. 3: 15), „змије, породи јехиднини“ (Мт. 23: 33), дѣца ђавола“ (1 Јн. 3: 10). Каин је заклао брата, принѣо жртву завѣта са ђаволом, он је сада у најближем односу са ђаволом, потпуно му је прѣдан. На језику Писма то се назива „синовство“.

Кад се Каин „усиновио“ ђаволу, он је постао утемељивачем антицркве, изопачене религије. Изопачена религија је служење богопротивнику с коришћењем правила истинске религије, којима се прѣноси супротни знак.

Апостол Јован објашњава:

По овоме се познају дѣца Божја и дѣца ђавоља: сваки који нѣ твори правду нѣје од Бога, ни онај који нѣ воли брата свога.

1 Јн. 3: 10

Када Христос одговараше која је прва од свѣх заповѣсти, (Мк. 12:30), Он говораше о двама заповѣстима – љубави према Богу и љубави према ближњему. Љубити Бога значи усиновити се Богу, а за то је нужно посвѣдочити своју љубав – творити правду и још – љубити брата.

Каин нѣје сатворио правде у жртвоприношењу Богу, а завршио је тѣм да је заклао брата у жртву – постао је први од „дѣце ђавоље“. Каин нѣ љубљаше свог брата, али се ни мржња нѣ прѣтпоставља. Ми нѣ знамо каква чувства Каин имађаше према брату, али мржње највѣроватније нѣје било: мржња заслѣпљује. Каин је све урадио свѣсно: нѣје љубио брата свога, принѣо га је на жртву, усиновио се ђаволу.

Питају – а како је Господ допустио да први од ђавоље дѣце убије праведника? А како је Господ за Себе допустио да, кад се очовѣчио, Њега муче и убију? Господ се очовѣчио и био је убијен од онѣх што су по духу Каин, о чему Христос јасно говораше „књижевницима и фарисејима“ прѣ Свога распећа:

Змије, породи јехиднини… да дође на вас сва крв праведна, пролѣвана[3] на земљи од крви Авеља праведнога…

Мт. 23: 33

Ове рѣчи Господ је изрекао нѣ за оне који нѣ знаше шта творе, већ за оне што знаше шта творе – слично Каину. Они што „усташе“ на Спаситеља постали су „од лукавога“ нѣ послѣ Крста, већ прѣ њега. Распеће је било жртвоприношењем.

Распињачи носе на себѣ образ Каина уколико „први ко је носио образ Спаситеља бѣше Авељ. Авељ је дѣвственик и свештеник и мученик: дѣвственик јер је умръо прѣ супружништва, свештеник јер је Богу приносио богоугодне жртве и мученик јер је убијен због истинског богопоштовања“ (блж. Августин).

*
Као што је Каинов злочин почео са жртвоприношењем Богу, тако је и злочин Христових распињача почео с тѣм што су они повѣровали у Христа (да је Исус – Месија). „Многи повѣроваше у њега. Тада рече Христос вѣровавшим (πρὸς τοὺς πεπιστευκότας) у Њега Јудејцима“ (Јн. 8: 30, 31). Нѣки Јудејци су „вѣровали у Христа“, ушли у спор с Њим, нѣсу се сложили, па су Га убили. И Каин је знао да је Бог – Бог; и Јудејци су знали да је Исус – Месија[4]. Почетак злочина лѣжи само у религиозној области. И само религиозни људи, вршећи злочин, иду до краја.

Каина је прѣ убиства уразумљивао Господ – тиме да је он, жртвујући Богу, сагрѣшио; тако и Христос, обличава Јудејце за њихову вѣру. Каква се показала њихова вѣра? – „Ми смо сѣме Авраамово“ (Јн. 8: 33). Ипак, одбацивши Христа, Јудејци су лишени синовства од Бога: „нѣсу дѣца Авраамова сви који су од сѣмена његовог“ (Рим. 9: 7). Исус је рекао:

Знам да сте сѣме Авраамово; али тражите да Ме убијете…
Да сте дѣца Авраамова, творили бисте дѣла Авраамова. А сада тражите да убијете Мене…
Ви творите дѣла оца вашега… Ви сте од оца ђавола… он бѣше човѣкоубица од почетка… лажа и отац лажи.

Јн. 8: 37, 39-41, 44

Каин је Авеља заклао као жртву завѣта – извршио је изопачено жртвоприношење. На Голготи је рођена изопачена религија – извршено је нѣ погубљење, нѣ убиство, него заклáње. Као што Каин нѣ уби, већ „закла брата свога“ (1 Јн. 3: 12), тако је и Христос „Јагње, заклано од постања свѣта (Откр. 13: 8).

Братоубиство, мозаик из Палатинске капеле у Палерму, Италија

Један детаљ Голготске жртве је чини сродном са заклáњем Авеља. Авеља је смрт задесила „када они бѣху у долини“ – τὸ πεδίον[5] (Пост. 4: 8). Иза стана – у долину (дивље поље) је обманом Каин одвео брата. Авељова смрт „у долини“ може указивати на жртвену смрт Христа. По Мојсѣјевом закону, тѣла животиња, принѣтих у жртву за грѣх (њихову крв користили су за освећење светилишта), ваљало је изнѣти изван стана. Зато и Христос, да би се јавило како је „осветио људе крвљу својом“, пострада „изван врата, изван стана“ (Јевр. 13: 12; Лев. 16: 27).

Смрт Авељова била је заклáње, ово бѣше жртва од које потиче антицрквена заједница – Каинити (Каинићани).

И одређено говораше Христос о Авељовој крви – „пролѣваној на земљи“: Авељова крв праобразује Крв Спаситељеву и Христових мученика, стога она нѣје „пролѣвена“ – крв Авељова лије на земљу и, по рѣчи Спаситељевој Јудејцима, лиће се.

Ево ја ћу к вама послати пророке и прѣмудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града.

Мт. 23: 34

Дакле, крв Авељова нѣје пролѣвена на камење, нити на под куће, па чак ни на пољу које је обрађивао Каин, већ далеко, ван – у долини – крв је пролѣвена на земљу. Крв Авељова је жива пала на живу земљу, сад ће проговорити. Читаво мироздање ће обличавати човѣка за грѣх.

Посрбио: Драган Буковички


[1] У LXX је додато: пођимо у долину.

[2] LXX: у долини.

[3] Ἐκχυννόμενον; цсл.: „проливајемаја“; нѣтачан прѣвод на руски: „пролѣвена“. Лк. 11: 50: „да се иште од рода овога крв свѣх пророка пролѣвана од постања свѣта“; овдѣ ἐκκεχυμένον (perfectum) – „проливајемаја“ (цсл): нѣтачан прѣвод на руски: „пролѣвена“.

[4] Тако је рекао Исус у причи о виноградарима. Власник винограда „најзад посла им сина свога говорећи: постидѣће се сина мога. А виноградари“ (букв.: земљодѣлци, Каин је био земљодѣлац), „видѣвши сина, рекоше: дођите, убићемо га и присвојити наслѣдство његово. И ухватише га, па изведоше изван винограда и убише… И чувши првосвештеници и фарисеји приче Његове, разумѣше да о њима говори (Мт. 21: 37-39, 45).

[5] Можда су тако (и савршено правилно) LXX истолковали јеврејско „на пољу“ (ба-саде בשׂדה). Саде је и обрађивана земља (рај је – „поље“), и спољњи свѣт, куда човѣк одлази у лов (као Исав; Пост. 25: 27) или да подаље од свѣх размишља (као Исаак; Пост. 24: 63).

(Visited 304 times, 1 visits today)

4 thoughts on “Јевгеније Авдѣјенко: УСИНОВЉЕЊЕ ЂАВОЛУ

  1. Изванредно, такође (односи се и на претходећи есеј, Жртвоприношење Авеља и Каина).
    Верујем да Јевгеније Андрејевич, из Вечности, неће замерити што бих и овде, благодарећи за текст и инспирацију, имао нешто мало да додам, тачније да „досрбим“.
    Наглашавам да ово никако није замерка Преводиоцу, који је урадио безпрекоран посао, него дискретно другачије читање оригинала, које открива још понеки додатни смисао.

    „И рече Господ Бог Каину: зашто си тако (јако) опечаљен? И зашто си клонуо лицем? Ако си правилно принѣо [жртву], нѣси је правилно раздѣлио, па зар нѣси сагрѣшио? Умукни. Према тебѣ је обраћеност његова [ђавола], и ти овладај над њим.“
    Ја бих то исто, по србско-сељачки, прочитао овако:
    „Зашто си тако ојађен? И зашто си клонуо образом? Ако си правилно (учинио што си) принео (жртву), али ниси правилно (учинио што си) разделио (тј. ниси жртвовао све) – зар ниси сагрешио? Ућути! Ђаво је кренуо на тебе, а ти га надвладај.“

    А онда бих, по србско-сељачки, етапе „пута Каиновог“ (Јудина 1.11.), сазрцао овако:
    1. Криво-лажно жртвоприношење Богу: „дјело лукаво“ (1. Јованова 3:12), у ком није учињено свеприношење – него је жртва раздељена на два Бога, два Елохима, Господа и Каина.
    2. Јед Каинов: ојађеност, отрованост отровом змијиним (јад=отров), духом Сатаниним који га је инспирисао на такву жртву (који је Адамовој породици после кушања забрањеног плода говорио: сад сте Богови…); или фрустрација, речником данашњег бесловесног човека, мутно чувство властите мизерије и ужаса који предстоји на крају пута.
    3. „Падање лицем“: губитак образа, губитак лика Божјег у себи, који настаје онога часа када се одступи од воље Божје (благодати, дара) и прими воља (злодат, енергија) Сатанина – кад се изгуби и чојство и јунаштво.
    4. Непослух Богу: Бог Каину директно говори: „Ућути – не правдај се, немаш оправдања; правдање је додатно падање! Надвладај Ђавола!“ Али он не слуша, него „говораше“ с Авељем, и покори се Ђаволу, послушав га.
    5. Усиновљење Ђаволу: кроз лукавство којим обмањује брата („хајдемо на поље“), слично лукавству којим је обманута Авељева мајка, и којим се уподобљује Змији, човекоубици од искони. То је моменат у којем Каин неповратно постаје “семе сатанино”.
    Овде као да постоји лакуна између претходног стиха у којем Бог говори Каину (4:7) и злочина који Каин чини, послушав Ђавола. Та лакуна, тренутак у којем је Ђаво Каину дао заповест да убије а он примио његову реч, реч која је морала постојати а не наводи се у Писму – то је непомен који мистично предображава сва тајна друштва каинита у историји, а која од Каина до данас непосредно опште са непомеником, и тако му се усиновљују.
    6. Убиство Авеља – жртвоприношење Ђаволу: свеприношење (које није учињено Богу), истовремено убиство и самоубиство, и оскврњење Земље, Дома свих људи. Које савршава Каин као анти-јереј. То је и праслика лика и дела Машијаха, Антихриста, који ће бити последњи човекоубица у историји, и који ће покушати да учини свеприношење читавог човечанства Ђаволу.
    7. Непокајање: лаж Богу у лице, први убица у историји је и први које лаже Бога. И који вешто, са патетичним лицемерјем љигавећи пред Богом, двосмисленом речју покушава да изазове сажаљење у своме лажном покајању: „превелика је кривица моја да би се могла опростити“ / „већа је казна моја него што могу поднети“ (оба значења у истом стиху на хебрејском).

    Дакле: лажно богоопштење (лажна религија) – отрованост лажју – губитак образа – одступ од Бога – усиновљење Ђаволу – братоубиство – неспособност за покајање, вечно проклетство.
    Седам степеница којима се силази у ад, пут који почиње лажном религијом, а који се неминовно завршава вечним проклетством.

    ПС
    Пита ме друг: а да ли и жртвоприношење православних Богу у храмовима ССЦ (Светског Савеза Цркава) представља „дело лукаво“ и „неправилно раздељено“ каинитско нечисто богоштовање, раздељено између Бога, и бога ССЦ? Ако да, зашто нам Бог то не каже, као што је упозоравао Каина? Па зар смо ми гори од Каина?
    Шта да му кажем?

    1. Велико хвала на пажљивом читању и умѣсним примѣдбама, брате Евсевије. Свакако ћу их имати у виду ако успѣм да причу заокружим и приредим као књигу.
      Трудим се да прѣвод прѣ свега буде савршено тачан, па изнова уводим и граматичке облике који су изобичајени послѣ Вукове реформе као “нѣнародни”, а који у тексту Писма итекако имају смисаону тежину. Тако и с “народскијим” изразима. У горњем примѣру, рѣцимо, Писмо говори о обраћености, ОКРЕНУТОСТИ ђавола према човѣку, што искључује сваку могућност његове агресије, насилности коју текст већ сугерише ако се то мѣсто прѣведе као “ђаво је кренуо на тебе”. Што ће рѣћи: ђаво нам никако нѣ може наудити без нашег пристанка, који му дајемо чим уђемо у “разговор” с њим, па стога никако нѣмамо право да се на њега послѣ жалимо по оној народној “ђаво ми је крив”. Без нашег саучесништва он може само да нас чежњиво гледа, да буде окренут к нама и да покушава да нам се обрати.
      Знам да је тебѣ, као искусном испитивачу Писма то бѣлодано јасно, тѣм прѣ што читав контекст упућује на извођење оваквог закључка. Међутѣм, нѣ бих се смѣо заклети да већину просѣчних читалаца таква прѣводилачка слобода нѣ би збунила. Они нѣпоштенији међу њима би, вѣрујем, прѣвидѣли читав контекст зарад таквог нѣдовољно прецизног мѣста, које им омогућава да сопствену одговорност свале на другог, па макар то био и сам нѣчастиви.

  2. Dragi brate Evsevije, tvoj drug te pita “zasto nam Bog to ne kaze, kao sto je upozorio Kaina”, ili zasto Bog srpskom narodu ne objavi da je clanstvo srbske Crkve u svetskom klubu vjestica, gad pred Gospodom.

    Srbska Crkva nije juce pala u jeres i nije tek juce izgubila Blagodat Duha Svetoga. Pad nase Crkve poceo je pocetkom dvadesetog vijeka, kada nismo prekinuli opstenje sa grckim novokalendarcima, koji su uvodjenjem novog kalendara otpali od Crkve. Kada sbska Crkva nije stala uz grcke starokalendarce, koji su bili uzasno gonjeni i kada je opstila sa anatemisanom moskovskom parasinagogom, iako je to bila crkva koju je stvorio djavo, ili “lazna Crkva”.

    To je bio pocetak otpadije, pa nije cudo da je sveti ava Justin jos prije drugog svtskog rata govorio da u Srbiji nema ni jedan manastir, koji se “domom molitve” moze nazvati.

    Takodje je srbska Crkva svojim neutralnim drzanje prema zlocinackom komunistickom pokretu, pokazala svoju mlakost i zar nije Bog apostaziju srbske Crkve, one Crkve, koja ni jednom nije osudila ritualno ubistvo srbskog kralja Obrenovica, kojeg je sama Crkva pomazala, nije “nagradio” serisjkim katastrofama, od ubistva kralja Obrenovica, pa sve do danas. Ali, tu do ulaska srbske Crkve u svetski klub vjestica, dozivjesmo zbog izdaje vjere i prvi svetski rat, i stvaranje Jugoslavije i genocid u NDH i genocid komunisticki nad srbskim narodom.

    Sta je jos Bog trebao jos da “dozvoli”, da vidimo da nesto kod nas nije u redu a po obicaju kada narod mnogo pati, onda nesto nije u redu sa narodnom vjerom a pogotovo sa njegovom Crkvom.

    I poslije ulaska u svetski klub vjestica, dozivjesmo opet katastrofu za katastrofom, da ih sad sve ne nabrajam, svi znamo sta se sve sa nasim narodom desavalo posle 1980 godine, otprilike u vrijeme, kada su “justinovi ucenici” poceli agilnije da se mole sa jereticima i otrilike kada je od SPC potpuno odstupila Blagodat Bozije i ono vrijeme koje joj je Bog dao za pokajanje. Najvjerovatnije tu negdje posle osamdesetih, plus minu dvadeset godina SPC je prestala biti Crkvom Hristovom i u njoj je prestala da djeluja svaka Blagodat Bozija, osim mozda prizivajuce, kod nekih neobavijestenih pojedinaca, koji niu znali da odlaskom u SPC saucestvuju u izdajstvu vjere.

    I evo sad u zadnje dvije godine, vakcinacija nekoliko miliona Srba, od kojih ce vecina u narednih pet godina da umre, te vakcinacija i nase djece, koja u vecini poroda vise nece imati, zar nije i to znak, da se “gnjev Boziji” spustio nad nasim narodom.

    I izgleda da smo blizu zadnjeg stadijuma, onog, kada Bog potpuno dize ruke od jednog naroda i pusti ga da ide svojim putem, onda kada vise nema dopustenja Bozijeg za velike kazne, jer vidi Bog da to vise nista ne pomaze.

    Taj dan, koji je sve blizi, bice kanonizacija najveceg zla za srbski narod u Crnoj Gori (posle Mosa Pijade) a to zlo se zvalo Amfilohije Radovic, kripto jezuita i katolicki kardinal, covjek koji je sa svojom jezitsko udbaskom druzinom, SPC zabio zadnji ubod nozem u ledja.

    To je momenat, kada ce, po svemu sudeci, Bog potpuno dignuti ruke od srbskog naroda i pustiti ga da ide kud god hoce, cekajuci samo da pocne da djeluje vakcina i emigranti.

  3. Alo, “gospodin” Bukovicki, koji crv ti to ne da da objavljujes moj komentar.
    Cujes, “mudrac”, kako bi bilo da se prvo, osisas i ocesljas, da prvo licis na covjeka, pa da onda smanjis malo tvoju uobrazenost i da se pocnes ponasat kao normalan covjek.
    Ja imam neko iskustvo, da u 99% slucajeva ljudi koji mi ne objavljuju komentare budu udbasi ili neke mutljavine.
    Ti vjerovatno nisi udbas, mutljavina jesi, ali si i nacional boljsevik. Da, ti si “bolan” intelektualac, taman ka sto je i Dugin.
    Jesi bio na parastos njegovoj kcerki, cija smrt je bila kabalisticki performans, i naravno sve iscenirano i lazno, ali ti od svoje duge kose nisi to mogao da vidis.
    Jel ti to njega kopiras sa dugom kosom, ili si u mladosti bio roker.
    Tvoj idol je kabalista Dugin. Je li tako, drug Bukovicki?
    Znas bre da licis na neku frustiranu zenu u klimetarijumu.
    Daj bre, covjece, osisaj se, sramota je da stari panjat izgledas kao neka crna udovica.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *