Филип Родић: ДЕМОНСТРАЦИЈА БЕЗУМЉА

Чудо је како се неки људи поносе стварима којих је паметног човека стид. Својим најновијим „перформансом“ испред Патријаршије „Жене у црном“ демонстрирале су озбиљан недостатак памети и промишљености, а можда и понеко кривично дело


Филип РОДИЋ

УЗРОК пада наталитета у Србији јесте сиромаштво, низак стандард, неповољан положај жена, лош здравствени систем, и никакве везе нема оно што они говоре да је то содомија, чедоморство, утицај Запада, феминизам – рекла је вођица (или воткиња, не разумем се најбоље у правила родно сензитивног језика) „Женā у црном“ Сташа Зајовић. Ако је тако, како се објашњава чињеница да највиши наталитет на свету имају управо земље које спадају у најнеразвијеније и најсиромашније попут прве и друге на овом списку – Нигера и Сомалије, док је најнижи наталитет у најразвијенијим државама као што су Тајван, седма економска сила у Азији и 15. на свету, или Швајцарска, која заузима 174. место?

ЗАЈОВИЋЕВА је ово рекла на протесту испред Патријаршије СПЦ поводом 28. маја, Међународног дана здравља жена, организованог због, како пише на страници ове невладине организације, лошег закона о подршци породицама, катастрофалног стања у српском здравству и сиромаштва. Од државе се траже „репродуктивна права“ и омогућавање економских, социјалних и здравствених услова да жене самостално доносе одлуку о рађању. Какве везе СПЦ има са свим овде набројаним? Зар не би логичније било да локација протеста због ових ствари буде, на пример, испред Владе Србије? У најмању руку је сумануто што су Зајовићева и њене следбенице изабрале да демонстрирају у корист абортуса на дан посвећен женском здрављу, будући да је абортус веома опасан по здравље жена и да често може имати опасне компликације, па и са смртним исходом. Чудно је да једна професорка генетике и еволуције на Београдском универзитету, која сигурно зна за све опасности које иду уз абортус, ову праксу пропагира носећи плакат „све смо абортирале“. Па све и да јесте, зар се тиме поноси? Зар је абортус највише цивилизацијско достигнуће човечанства?

ЧУДНО је и да се у корист абортуса демонстрира у држави у којој је ова пракса легална већ скоро век, од 1929. године, а да је право на прекид трудноће од 1974. и уставна ставка. Ког смисла има тражити нешто на шта већ имаш право загарантовано највишим државним актом? Да ли је проблем у томе што је абортус легалан „само“ до 10. недеље трудноће, а касније се мора тражити посебно одобрење лекарске комисије? Можда су због тога учеснице протеста испред Патријаршије разбацале инструменте којим су, како тврде, вршени „нелегални абортуси“. Не разумем на шта су тиме хтеле да укажу, али пошто су за кршење Закона о поступку прекида трудноће предвиђене законске санкције, да ли су „Жене у црном“ на овај начин починиле прекршај непријављивања кривичног дела, јер би морале знати порекло средстава којим су чињени противзаконски абортуси, односно прекршај уништавања доказа кривичног дела, јер су их, уместо да их однесу у полицију, разбацале по улици? Ово је питање за правнике и судске органе.

ПРАВОСУДНЕ институције би требало да одговоре и на питање да ли је „перформансом“  испред Патријаршије почињено и законом забрањено изазивање верске мржње и нетрпељивости јер су ношени транспаренти којима се позива на рушење Цркве и прогон верника (на пример „Доле Црква, доле Бог, даље од тела мог“) и пошто су неприличном употребом верских симбола изругивана верска осећања већинског дела грађана Србије. С обзиром на то да су званично наведени разлози за протест, као што смо констатовали, више усмерени на државу, него на најстарију институцију српског народа, стиче се утисак да избор Патријаршије треба да укаже да се овде не ради о демонстрацијама за право на абортус него о мржњи према Цркви и религији која, замислите, има другачији став о праву на живот и располагање телом од ових феминисткиња. Пошто је немогуће да Црква промени свој став о абортусу и имајући у виду да је тај став битан само њеним припадницима и верницима, тежња ових феминисткиња може бити само рушење Цркве и вере. А слобода вероисповести је, као уосталом и право на абортус, загарантована Уставом.

НА КРАЈУ питање за ове активисте: Ако се толико жестоко противите било каквом уплитању државе у питање вашег тела, да ли се противите и подразумеваној сагласности за донирање органа?

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: Вечерње новости (штампано издање, друга страна, 2. јун 2019)

(Visited 140 times, 1 visits today)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *