Зар се случајно заклањамо за љубав, једину извјесност у овој неодређености?
(Visited 302 times, 1 visits today)
Related posts:
Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА (За писца)
Иво Андрић: РАЗГОВОР СА ГОЈОМ
Даница Андрејевић: МЕШИНА ПОЕТИКА ИСТИНЕ
Добрица Ћосић: ВРЕМЕ СМРТИ II (ЦИТАТ)
Ппук. Ђорђе Иванов: ЕНГЛЕСКА ПОЛЕТАЧИЦА И БЕЛИ АНЂЕО
Милорад Павић: СЕДАМ НЕБЕСКИХ ЦАРИНА
Максим Горки: ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ И ФАШИЗАМ (цитат)
Милош Црњански: СЕОБЕ I (цитат)
Протојереј Александар Торик: ФЛАВИЈАН (цитат)
Николај Берђајев: ГЕНЕРАЛНА ЛИНИЈА СОВЈЕТСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ И БОРБЕНИ АТЕИЗАМ (цитат)
Иван Иљин: О ДУХОВНОСТИ ИНСТИНКТА (цитат)
Елијас Канети: МАСА ХАЈКЕ (цитат)
Меша….његовим речима не може се ништа ни додати ни одузети.
Само би Иво могао то да допуни…
Пред портретом прекорна погледа
Да, стара слико,
Да, требало је то; остати при првој речи,
Не одлазити никуд и све што срце жуди
Тражити у дубини својој и своје земље,
Уместо у даљини недокучивих злих привиђења,
Требало је трпети, чекати, бдети над усевом,
Чувати народ, сиротињу, Босну,
И данас не би било овако како јесте:
Руке празне, савест немирна, поглед изгубљен, душа жедна.
Једно је сунце свуда, и вода и камен и трава.
Једно и недостижно.
У једном зрну жита хлеб је васколике земље,
У једном загрљају све жене целог света,
Дивне, и недостижне.
Све остало је варка пребујале свести
О сопственом бићу и лажна перспектива.
Пустиње коју смо сажегли у души..
Иво Андрић