Он мисли, осећа и хоће оно што верује да треба да мисли, осећа и хоће; у самом том процесу он губи своје лично ја, на коме се мора градити свака истинска безбедност слободног појединца.
Професор Милошевић основано закључује да није реч само о Стаљиновој неспособности да се суочи са очигледним чињеницама, већ и о његовој склоности „да се понаша у супротности са сопственим елементарним личним интересима“