Али негде дубоко у мени збрајају се и слажу све те разлике и сва та одступања, као сума дуговања коју овај живот и ми сви са њим имамо према пуној истини.
Овде је свему што је објективно и апстрактно одвојено од поступка приписана рационална страна поступка (истина, неизбежно осиромашена), док је све друго што је битно […]
Зар се случајно заклањамо за љубав, једину извјесност у овој неодређености? Related posts: Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА (За писца) Иво Андрић: РАЗГОВОР СА ГОЈОМ […]