1. Ходите да се вратимо ка Господу; јер он раздрије, и исцијелиће нас, рани, и завиће нас.
2. Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живјећемо пред њим.
3. Тада ћемо познати Господа и све ћемо га више познавати; јер му је излазак уређен као зора и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.
4. Што да ти учиним, Јефреме? што да ти учиним, Јуда? јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.
5. Зато их сјекох преко пророка и убијах ријечима уста својих, и свијетлост судова твојих изиде.
6. Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.
7. Али они преступише завјет као Адам; ту ме изневјерише.
8. Галад је град онијех који чине безакоње, по њему су крвави трагови.
9. А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.
10. У дому Израиљеву видим страхоту; ондје је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни.
11. И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа својега.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.