1. Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би га на превару ухватили и убили.
2. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
3. И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоцјеног нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу.
4. А бијаху неки који негодоваху међу собом говорећи: Зашто се тај мирис просипа тако?
5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу.
6. А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени.
7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8. Она је учинила што је могла; помазала је унапријед тијело моје за погреб.
9. Заиста вам кажем: Гдје се год буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.
10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда.
11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно вријеме да га изда.
12. И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?
13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим,
14. И гдје уђе кажите домаћину куће: Учитељ вели: гдје је моја одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?
15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите.
16. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху.
17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом.
18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме.
19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: Да нисам ја? И други: Да нисам ја?
20. А он одговарајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу.
21. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.
22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви;
24. И рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе.
25. Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.
26. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.
27. И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: Ударићу пастира и овце ће се разбјећи.
28. Али по васкрсењу мојему ићи ћу пред вама у Галилеју.
29. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја нећу.
30. И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије него што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се три пута одрећи.
31. А Петар још одлучније говораше: Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви говораху.
32. И дођоше на мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Сједите овдје док ја одем да се помолим Богу.
33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати.
34. И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите.
35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће.
36. И говораше: Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.
37. И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдјети?
38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тијело слабо.
39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте ријечи.
40. И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.
41. И дође и трећи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човјечији у руке грјешника.
42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.
43. И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старјешина.
44. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога цјеливам, онај је; ухватите га и одведите стражарно.
45. И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.
46. А они ставише руке своје на њега и ухватише га.
47. А један од оних што стајаху ондје извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсјече му ухо.
48. И одговарајући Исус рече им: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите.
49. Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо.
50. И оставивши га, побјегоше сви.
51. А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом тијелу; и ухватише онога младића.
52. А он оставивши платно, го побјеже од њих.
53. И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старјешине.
54. А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.
55. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше.
56. Јер многи свједочаху лажно против њега и свједочанства не бијаху једнака.
57. И неки уставши свједочаху против њега лажно, говорећи:
58. Ми га чусмо гдје говори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени.
59. И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.
60. И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче?
61. А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62. А Исус рече: Ја сам тај; и видјећете Сина Човјечијега гдје сједи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.
63. А првосвештеник раздрије хаљине своје, и рече: Шта нам више требају свједоци?
64. Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт.
65. И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: Погоди нам ко те удари! И слуге га бијаху по образима.
66. И кад бијаше Петар доље у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,
67. И видјевши Петра гдје се грије, погледа га, и рече: И ти си био са Исусом Назарећанином.
68. А он се одрече говорећи: Не знам, нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље у предње двориште, и пијетао запјева.
69. И видје га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих.
70. А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху ондје рекоше Петру: Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан.
71. А он се поче клети и заклињати: Не знам тога човјека о којем говорите.
72. И по други пут запјева пијетао. И сјети се Петар ријечи што му рече Исус: Прије но што пијетао два пута запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.