1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе,
2. Који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима,
3. И због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе.
4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон.
5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих.
6. Као што и на другом мјесту вели: Ти си Свештеник вавјек по чину Мелхиседекову.
7. Он у дане земаљскога живота својега са силним вапајем и сузама принесе молитве и прозбе Ономе који је могао да га спасе од смрти, и би услишен због побожности своје.
8. Иако бијаше Син, преко страдања научи се послушности,
9. И показавши се савршен, постаде свима који су му послушни узрок спасења вјечнога,
10. Наречен од Бога Првосвештеник по чину Мелхиседекову.
11. О томе бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање.
12. Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама ријечи Божијих; и такви постадосте да вам треба млијеко, а не јака храна.
13. Јер који год се храни млијеком, неискусан је у знању праведности, јер је дијете.
14. А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извјежбана за разликовање и добра и зла.