Приче Соломунове

19. Побожно сиромаштво, штета од безумља, од лијености и од потсмијевања.

1. Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

Приче_28:6

2. Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзијех ногу, спотиче се.

Ос_4:6, Јв_16:3, Рим_10:2

3. Лудост човјечија превраћа пут његов, а срце се његово гњеви на Господа.

2.Цар_3:10, Псал_37:7

4. Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

Јов_42:11, Приче_14:20

5. Лажан свједок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће утећи.

2.Мој_23:1

6. Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човјеку податљиву.

Дан_11:24

7. На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

Приче_10:15

8. Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

9. Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

Дан_6:24

10. Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

Проп_10:6

11. Разум задржава човјека од гњева, и част му је мимоићи кривицу.

Приче_11:13, Приче_25:21, Мт_5:44, Рим_12:19, Еф_4:32

12. Царева је срдња као рика младога лава, и љубав је његова као роса трави.

13. Безуман је син мука оцу својему, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

14. Кућа и имање нашљеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

1.Мој_24:14, Приче_18:22, 2.Кор_12:14

15. Лијеност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

16. Ко држи заповијести, чува душу своју; а ко не мари за путове своје, погинуће.


Лк_10:28, Рим_2:7

17. Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

Приче_14:21, Проп_11:1, 2.Кор_9:6

18. Карај сина својега докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

19. Велик гњев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, послије већма покарај.

20. Слушај свјет и примај наставу, да послије будеш мудар.

21. Много има мисли у срцу човјечијем, али што Господ науми оно ће остати.

1.Мој_37:19, Јест_9:25, Проп_7:29, Иса_14:26, Јев_6:17

22. Жеља човјеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.


1.Тим_4:8

24. Љењивац крије руку своју у њедра, ни к устима својим не приноси је.

Приче_26:15

25. Удри потсмјевача да луди омудра, и разумнога накарај да разумије науку.

26. Син срамотан и пријекоран упропашћује оца и одгони матер.

27. Немој, сине, слушати науке која одводи од ријечи разумнијех.


Мт_7:15, Мк_4:24, Јв_10:5, Еф_4:14, 1.Тим_4:6

28. Неваљао свједок потсмијева се правди, и уста безбожничка прождиру неправду.

29. Готови су потсмјевачима судови и безумницима бој на леђа.

Приче_18:6

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.