1. Мудар син слуша наставу оца својега; а потсмјевач не слуша укора.
2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље.
3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4. Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обогатиће се.
5. На лажну ријеч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6. Правда чува онога који ходи безазлено; а безбожност обара грјешника.
7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8. Откуп је за живот човјеку богатство његово, а сиромах не слуша пријетње.
9. Видјело праведничко свијетли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10. Од охолости бива само свађа, а који примају свијет, у њих је мудрост.
11. Благо које се таштином тече умаљава се, а ко сабира руком, умножава.
12. Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13. Ко презире ријеч сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.
14. Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртнијех.
15. Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16. Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17. Гласник безбожан пада у зло, а вјеран је посланик лијек.
18. Сиромаштво и срамота доћи ће на онога који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19. Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско отступити ода зла.
20. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21. Грјешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22. Добар човјек оставља нашљедство синовима синова својих, а грјешниково имање чува се праведнику.
23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24. Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена.
25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.