Приче Соломунове

9. Пријатељски позив мудрости.

1. Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

Приче_24:3, Мт_16:18, Еф_2:20, 1.Тим_3:15, Јев_3:3

2. Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

3. Посла дјевојке своје, те зове сврх висина градских:


Мт_22:3, Мт_22:9, Лк_14:17, Лк_14:21, Рим_10:15

4. Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

Приче_6:32, Мт_11:25

5. Ходите, једите хљеба мојега, и пијте вина које сам растворила.

Пес_5:1, Иса_55:1, Мт_26:26

6. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

Приче_23:19

7. Ко учи потсмјевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

8. Не карај потсмјевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

Псал_141:5, Мт_7:6

9. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више.

Приче_10:14, Мт_13:12

10. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум.

Јов_28:28

11. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Приче_10:27

12. Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш потсмјевач, сам ћеш теглити.

Јов_35:6

13. Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

Приче_7:11

14. И сједи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

Приче_7:12

15. Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

16. Ко је луд? нека се уврати овамо. И безумноме говори:

17. Вода је крадена слатка, и хљеб је сакривен угодан.

Приче_20:17

18. А он не зна да су ондје мртваци и у дубоком гробу да су званице њезине.

Приче_7:27

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.