1. И Јов настави бесједу своју и рече:
2. Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и свемогући, који је ојадио душу моју,
3. Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4. Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати пријеваре.
5. Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу отступити од своје доброте.
6. Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорети срце моје докле сам жив.
7. Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8. Јер како је надање лицемјеру, кад се лакоми а Бог ће ишчупати душу његову?
9. Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10. Хоће ли се свемогућему радовати? хоће ли призивати Бога у свако вријеме?
11. Учим вас руци Божјој, и како је у свемогућега не тајим.
12. Ето, ви сви видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13. То је дио човјеку безбожном од Бога, и нашљедство које примају насилници од свемогућега.
14. Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хљеба.
15. Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16. Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17. Што набави, обући ће праведник, и сребро ће дијелити безазлени.
18. Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19. Богат ће умријети а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20. Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однијети олуја.
21. Узеће га вјетар источни, и отићи ће; вихор ће га однијети с мјеста његова.
22. То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бјежати од руке његове.
23. Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с мјеста његова.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.