Књига Јездрина

9. Женидба туђинкама. Јездрино путовање и покајничка молитва.

1. А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: народ Израиљев и свештеници и Левити нијесу се одвојили од народа земаљских ради гадова њиховијех, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.

5.Мој_12:30, Нем_9:2

2. Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помијеша свето сјеме с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска бјеше прва у том пријеступу.

2.Мој_22:31, 5.Мој_7:3, Језд_10:10, 2.Кор_6:14

3. И кад чух то, раздријех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и сједох тужан.

Псал_143:4, Иса_15:2

4. И скупише се к мени сви који се бојаху ријечи Бога Израиљева за пријеступ онијех који дођоше из ропства, а ја сјеђах тужан до вечерње жртве.

2.Мој_29:39, 2.Мој_29:41, Језд_10:3, Иса_66:2

5. А о вечерњој жртви устах од јада својега у раздртој хаљини и плашту, и клекавши на кољена своја раширих руке своје ка Господу Богу својему,

2.Мој_9:29, 2.Дн_6:12, Дан_9:21

6. И рекох: Боже мој! стидим се и срамим се подигнути очи своје к теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.

2.Дн_28:9, Језд_9:10, Јер_51:9, Дан_9:7

7. Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљски под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас.

5.Мој_28:36, Псал_106:6, Дан_9:6

8. А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашега, те нам остави остатак и даде нам клин у светом мјесту свом да би просвијетлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству својем.

Псал_13:3, Иса_22:23

9. Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима Персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога својега и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму.

Језд_7:28, Нем_9:36, Псал_136:23, Иса_5:2

10. Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, послије тога? Јер остависмо заповијести твоје,

11. Које си заповједио преко слуга својих пророка говорећи: земља у коју идете да је наслиједите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њиховијех, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој.

12. И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њиховијех не узимајте за синове своје, и не тражите мира њихова ни добра њихова довијека да бисте се окријепили јели добра оне земље и оставили је у нашљедство синовима својим довијека.

1.Мој_18:19, 2.Мој_23:32, 5.Мој_7:3, 5.Мој_23:6, Иса_23:12, 2.Дн_19:2, Приче_13:22, Мт_5:43

13. И послије свега што дође на нас за зла дјела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што гријеси наши заслужују, и дао си нам остатак оваки,

Јов_11:6, Псал_103:10

14. Еда ли ћемо опет преступати заповијести твоје и пријатељити се с овијем гаднијем народима? Не би ли се разгњевио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се?

2.Мој_23:32, Суд_2:2, Јв_5:14, 2.Кор_6:14, 2.Пт_2:20

15. Господе Боже Израиљев! ти си праведан, јер остасмо остатак, као што се види данас. Ево ми смо пред тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред тобом за то.

Нем_9:33, Псал_130:3, Дан_9:14, Рим_3:19

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.