1. Тада дођоше кћери Салпада сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијина, од племена Манасије сина Јосифова, а имена им бјеху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.
2. И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пред кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше:
3. Отац наш умрије у пустињи, али не бјеше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умрије од гријеха својега, а не остави синова.
4. Зашто да се истријеби име оца нашега из породице његове зато што није имао сина? Дај нам нашљедство међу браћом оца нашега.
5. И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.
6. А Господ рече Мојсију говорећи:
7. Право говоре кћери Салпадове; подај им право да имају нашљедство међу браћом оца својега, и пренеси нашљедство оца њихова на њих.
8. А синовима Израиљевијем кажи и реци: кад ко умре а нема сина, онда пренесите нашљедство његово на кћер његову;
9. Ако ли ни кћери нема, онда подајте нашљедство његово браћи његовој;
10. Ако ли ни браће нема, онда подајте нашљедство његово браћи оца његова;
11. Ако ли нема ни браће очине, онда подајте нашљедство његово оному ко му је најближи у роду његову, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевијем закон за суђење, како заповједи Господ Мојсију.
12. Још рече Господ Мојсију: изиди на гору ову Аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевијем.
13. И кад је видиш, прибраћеш се к роду својему и ти, као што се прибрао Арон брат твој.
14. Јер не послушасте ријечи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховијем. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину.
15. И рече Мојсије Господу говорећи:
16. Господе Боже духовима и сваком тијелу, постави човјека над овијем збором,
17. Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити, и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.
18. А Господ рече Мојсију: узми к себи Исуса сина Навина, човјека у ком је дух мој, и метни руку своју на њ,
19. И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповијести пред њима.
20. И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевијех.
21. И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповијести његовој нека полазе и по заповијести његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор.
22. И учини Мојсије како му заповједи Господ; и узев Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор.
23. И метну руке своје на њ, и даде му заповијести, како бјеше заповједио Господ преко Мојсија.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.