1. У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.
2. А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3. И рече: ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелим срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома.
4. Тада дође ријеч Господња Исаији говорећи:
5. Иди и реци Језекији: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје, ево додаћу ти вијеку петнаест година.
6. И избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град.
7. И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао.
8. Ево ја ћу вратити сјен по кољенцима по којима је сишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца. И врати се сунце за десет кољенаца по кољенцима по којима бијаше сишло.
9. Ово написа Језекија цар Јудин кад се разбоље, и оздрави од болести своје:
10. Ја рекох, кад се пресјекоше дани моји: идем к вратима гробнијем, узе ми се остатак година мојих.
11. Рекох: нећу видјети Господа Господа у земљи живијех, нећу више видјети човјека међу онима који станују на свијету.
12. Вијек мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресјекох живот свој као ткач, отсјећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13. Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14. Пиштах као ждрао и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчиљеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, облакшај ми.
15. Шта да речем? Он ми каза, и учини. Проживјећу све године своје по јаду душе своје.
16. Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мојега, исцијелио си ме и сачувао у животу.
17. Ево, на мир дође ми љут јад; али теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све гријехе моје.
18. Јер неће гроб тебе славити, неће те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се твојој истини.
19. Живи, живи, они ће те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину твоју.
20. Господ ме спасе, зато ћемо пјевати пјесме моје у дому Господњем док смо год живи.
21. А Исаија бјеше рекао да узму груду сухих смокава и привију на оток, те ће оздравити.
22. И Језекија бјеше рекао: шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.