1. Ово су имена синова Израиљевијех који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2. Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3. Исахар, Завулон и Венијамин,
4. Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5. А свега бијаше их од бедара Јаковљевијех седамдесет душа с Јосифом, који бјеше у Мисиру.
6. А Јосиф умрије и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7. И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8. Тада наста нов цар у Мисиру, који не знадијаше за Јосифа;
9. И рече народу својему: гле, народ синова Израиљевијех већи је и силнији од нас.
10. Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не отиду из земље.
11. И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
12. Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевијех.
13. И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14. И загрчиваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15. И још заповједи цар Мисирски бабицама Јеврејским, од којих једној бјеше име Сефора а другој Фува,
16. И рече: кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17. Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар Мисирски, него остављаху дјецу у животу.
18. А цар Мисирски дозва бабице, и рече им: зашто то чините, те остављате у животу мушку дјецу?
19. А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20. И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21. И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22. Тада заповједи Фараон свему народу својему говорећи: свакога сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.