1. Још рече Господ Мојсију говорећи:
2. Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад ко завјетује душу своју Господу, ти га уцијени:
3. А овако ћеш цијенити: мушко од двадесет година до шездесет цијенићеш педесет сикала сребра, по сиклу свијетом.
4. Ако буде женско, цијенићеш тридесет сикала.
5. Ако је од пет до двадесет година,цијенићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
6. Ако је од једнога мјесеца до пет година, цијенићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш цијенити три сикла сребра.
7. Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, цијенићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
8. Ако је сиромах да не може платити цијене, онда нека дође к свештенику да га уцијени свештеник, и према ономе што може дати који се завјетовао, нека га свештеник уцијени.
9. Ако би завјетовао живинче од онијех што се приносе Господу, што год да Господу, свето је.
10. Да га не промијени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како промијенио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.
11. Ако ли би завјетовао живинче нечисто од онијех што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
12. И нека га прецијени свештеник, било добро или рђаво; и како га прецијени свештеник, тако да буде.
13. Ако би га хтио откупити, нека на цијену твоју дометне још пети дио.
14. Кад би ко завјетовао кућу своју, да је свијета Господу, нека је прецијени свештеник, била добра или рђава; како је прецијени свештеник, тако да буде.
15. Ако би онај који завјетује хтио откупити кућу своју, нека на цијену твоју дометне још пети дио, па нека је његова.
16. Ако би ко завјетовао Господу дио њиве своје, цијенићеш је према усјеву: гомер јечма гдје се посије, цијенићеш педесет сикала сребра.
17. Ако би од опросне године завјетовао њиву своју, нека остане по твојој цијени.
18. Ако ли послије опросне године завјетује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије од твоје цијене.
19. И ако би хтио откупити њиву своју онај који је завјетује, нека дометне на цијену твоју још пети дио, и нека буде његова.
20. Али ако не откупи њиве, и њива се прода другоме, не може се више откупити;
21. Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити свијета Господу, као њива завјетована, свештеникова нека буде.
22. Ако ли би ко завјетовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,
23. Свештеник нека му прорачуна цијену до године опросне, и нека у онај дан да ту цијену да буде ствар свијета Господу.
24. А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.
25. А свака цијена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
26. Али првина од стоке, које су Господње, нико да не завјетује, било говече или ситна стока, јер је Господње.
27. Ако ли би било од животиња нечистијех, онда нека откупи по твојој цијени дометнув пети дио озго; ако ли се откупи, нека се прода по твојој цијени.
28. Али ни једна ствар завјетована, што ко завјетује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар завјетована светиња је над светињама Господу.
29. Живинче завјетовано, које човјек завјетује, да се не откупљује, него да се убије.
30. И сваки десетак земаљски од усјева земаљскога и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
31. Али ко би хтио откупити што десетка својега, нека на цијену дометне још пети дио.
32. И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
33. Да се не бира добро ни рђаво, ни да се мијења; ако ли би се како год промијенило, онда нека буде и оно и друго промијењено свијета ствар, и да се не откупи.
34. Ово су заповјести које заповједи Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.