1. Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме граде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти.
2. Отреси прах са себе, устани, сједи, Јерусалиме; скини окове с врата својега, заробљена кћери Сионска.
3. Јер овако вели Господ: забадава се продадосте, и искуписте се без новаца.
4. Јер овако вели Господ Господ: у Мисир сиђе мој народ прије да ондје живе као дошљаци, али Асирци им чинише силу ни за што.
5. А сада што ћу ту? вели Господ; јер је народ мој заборављен ни за што; који владају њим, цвијеле га, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје.
6. Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: ево ме.
7. Како су красне на горама ноге онога који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује.
8. Стражари ће твоји подигнути глас, подигнуће глас, и сви ће запјевати, јер ће очима видјети гдје Господ води натраг Сион.
9. Кликујте и пјевајте, развалине Јерусалимске, јер Господ утјеши народ свој, избави Јерусалим.
10. Загали Господ свету мишицу своју пред свијем народима, да видје сви крајеви земаљски спасење Бога нашега.
11. Отступите, отступите, изидите одатле, не дотичите се ничега нечиста; изидите испред њега, очистите се ви који носите суде Господње.
12. Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бјежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Бог Израиљев.
13. Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се.
14. Како се многи зачудише теби, што бијаше нагрђен у лицу мимо свакога човјека, и у стасу мимо синове човјечије,
15. Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред њим затиснути уста своја, јер ће видјети што им није казивано и разумјеће што нијесу слушали.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.