1. И рече Валам Валаку: начини ми овдје седам олтара, и приправи ми овдје седам телаца и седам овнова.
2. И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.
3. Па рече Валам Валаку: стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па што ми јави казаћу ти. И он отиде сам.
4. И срете Бог Валама, а он му рече: седам олтара спремих, и принесох по теле и овна на сваком олтару.
5. А Господ метну ријечи у уста Валаму, и рече: врати се к Валаку и тако му реци.
6. И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви књезови Моавски.
7. А он отвори причу своју, и рече: из Арама доведе ме Валак цар Моавски с планине источне, говорећи: ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.
8. Како бих клео онога кога не куне Бог? или како бих ружио онога кога Господ не ружи?
9. Јер сврх стијена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помијешати.
10. Ко ће избројити прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
11. Тада рече Валак Валаму: шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.
12. А он одговори и рече: зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?
13. Тада му рече Валак: ходи са мном на друго мјесто, одакле ћеш га видјети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.
14. И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.
15. Тада Валам рече Валаку: стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.
16. И срете Господ Валама, и метну му ријеч у уста, и рече: врати се к Валаку, и тако говори.
17. И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови Моавски; и рече Валак: шта вели Господ?
18. А он отвори причу своју, и рече: устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!
19. Бог није човјек да лаже, ни син човјечји да се покаје. Што каже неће ли учинити, и што рече неће ли извршити?
20. Гле, примих да благословим; јер је он благословио, а ја нећу порећи.
21. Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.
22. Бог га је извео из Мисира, он му је као снага једнорогова.
23. Јер нема чини на Јакова ни враћања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.
24. Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лова и попије крви побијенијех.
25. Тада рече Валак Валаму: немој га ни клети ни благосиљати.
26. А Валам одговори Валаку: нијесам ли ти казао да ћу чинити што ми год Господ каже?
27. А Валак рече Валаму: ходи, одвешћу те на друго мјесто; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.
28. И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.
29. И рече Валам Валаку: начини ми овдје седам олтара, и приправи ми овдје седам телаца и седам овнова.
30. И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.