Обимом невелика књига Павла Ћосића, интригантног имена „Језичке недоумице – заблуде и митови“, у заједничком издању „Прометеја“ и „Корнета“, подигла је у нашој јавности буру и пре но што је одржана њена промоција у УКС
Tag: осврти
Драган Буковички: ОТКРОВЕЊА СКРИВЕНЕ РУСИЈЕ
Традиционализам и молитвена ревност једновѣрце чини сродним с припадницима Богомољачког покрета, који је код Срба поникао из других разлога и у другом историјском тренутку, али због исте духовне глади
Владимир Умељић: КАКО ПОМОЋИ ЗАБЛУДЕЛИМ СРПСКИМ ПОРИЦАТЕЉИМА СРБОЦИДА ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945?
Чему некаква Резолуција о осуди геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима од стране хрватске државе 1941-1945, када се геноцид над Србима ето није никада ни десио, како Корб „научно“ – дакле, не шарлатански – тврди?
Никола Танасић: СМРТ И БЕСМРТНОСТ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ИЛИ “КАТАБАЗА” И ЖИВОТ ВЕЧНИ ПРЕ ХРИСТА
Платон надограђује Сократова једноставна веровања и интуиције, и гради једну недвосмислено религијску есхатологију, која даје ново утемељење појму душе, и филозофским аргументима доказује извесност апсолутно праведног суда који неумитно и незаобилазно чека сваког појединца након смрти
Душан Пророковић: ЗАШТО ЗАПАДЊАЦИ НЕ МОГУ СХВАТИТИ ДОСТОЈЕВСКОГ
Одакле нам право да се нечега одричемо, ако су то генерације пре нас стицале или се за то бориле? Не почиње историја од данас, нити се садашњост може сагледавати без прошлости. Самим тим, ни будућност се не може планирати према томе шта је корисно, већ шта је исправно!
Радмила Мечанин: БОЖЈИ ДАР И ТЕЖАК КРСТ
Овом биографијом „Јесењин – обећавајући сусрет тек…” Прилепин је признат за највећег познаваоца живота и дела Сергеја Јесењина. Она садржи све што нам омогућава да Јесењина видимо онако како нисмо ни слутили, али тако животног да побуђује најразличитија осећања, као да је ту, са нама, а не на филмском платну или у књизи
Др Вишеслав Симић: НОВО РАЗМАТРАЊЕ ХАСАНАГИНИЦЕ
Ми, Срби, треба да се поносимо овом прелепом народном песмом која је настала у делу нашег народа који је прешао непријатељу – јер нису сви вољно издали и свесно се преобратили
Јован Попов: ДОСТОЈЕВСКИ КАО ИДЕОЛОГ И КАО ПРОРОК
Основна теза „Злих духа“ је да фанатична опседнутост идејом води истом исходу као када ђаво уђе у човека: пропасти, лудилу, смрти – његовој сопственој или других људи, некада читавог мноштва
Драган Буковички: УНУТРАШЊИ РАЗГОВОРИ И ИСКАЗИ
У оквиру првог дана Сајма антиквитета, уметнина и ручних радова који се одржава у Краљеву (Дом војске Србије, од 22. X до 24. X 2021. године), представљене су две књиге краљевачког писца Димитрија Јовановића: Усамљености и Одбрана отаџбине. О Усамљеностима је говорио Драган Буковички
Зоран Пауновић: НАБОКОВ И ГОГОЉ
Обично се претпоставља да је Набоков посветио књигу Гогољу зато што га је ценио више од свих других руских писаца. А заправо, како се види и из његових предавања и потоњих текстова, више је ценио Пушкина, Толстоја и Чехова
Владимир Димитријевић: ЧОВЕК ПЕВА ПРОТИВ СМРТИ: СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ ВЛАДИМИРА МЕДЕНИЦЕ
Владимир Меденица је, дакле, наш философ васкрсења. На први поглед – скроман издавач књига за посвећенике. На дубљи поглед – ратник против смрти
Владимир Димитријевић: ДУБЉЕ ДНО ДУШИ НО СТРАДАЊУ: КЊИГА „НАСЛЕЂЕ ДОСТОЈЕВСКОГ“ СЕРГЕЈА ФУДЕЉА
Фудељ истиче да се претешки задатак који је себи поставио Достојевски учинио претешким и самом њему; јер је трагао за Христом у човеку у доба када је „високо друштво“ одбацило Исуса Назарећанина
In memoriam: ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ (1961-2021)
На велики хришћански празник Благовести преминуо је велики српски песник, врсни преводилац, есејиста, антологичар и књижевни критичар Владимир Јагличић
Зоран Туцаковић: ЈЕДНА ЦЕЛОВИТА СВАШТАРА
Обезнађени, преварени и сумасишавши народ Буковички приказује кадикад гротескно, наливајући сатиричним супстратом ону Његошеву о пучини као стоци једној грдној
Раде Јанковић: ПОХВАЛА НИСКОСТИ
У најбољем случају, маркиз де Сад је памфлетист злочина и перверзије. Али, за хипермодерног интелектуалца, дело маркиза де Сада је мисаони изазов
Драган Лакићевић: ПЕСНИК НА УРАНКУ
Озаривао нас је својом оштрорекошћу и духовитошћу, био на бранику смисла и памћења. Потомак морачког војводе Мине, никао из те земље легенди и ковачнице језика, саставио је лŷк од лирско-филозофског до епског и десетерачког. Постао национални бард.
ПЕВАО ЈЕ И ПЛАКАО У ИСТИ МАХ
Поводом одласка великог српског песника Ранка Јововића (1941-2020), који је брижно чувао наш језик и писмо. Тешко је подносио велеиздаје црногорских власти у непочинствима према Србији и свему српском у себи