Ознака: језикословље

Евсевије Петровић: О ГРЕСИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЈУ (/не/опроштеним и /не/остављеним)

Од грешке, која је проклетство јер цео Народ води у проклетство, постоји само једна гора ствар – чувари грешке који су спремни да се за њу боре до смрти.

Владан Јовановић: НА­РОД­НА ИЗ­РЕ­КА „И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ” У ХРИ­ШЋАН­СКОЈ СЕ­МАН­ТИЧ­КОЈ ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈИ

У са­др­жа­ју ове на­род­не из­ре­ке вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић је уо­чио хри­шћан­ски (пра)кон­текст, уте­ме­љен на ве­ри у Бож­ји про­ми­сао пре­ма ко­јем Бог „упра­вља све­том, по­др­жа­ва­ју­ћи сла­би­је­га, су­зби­ја­ју­ћи ја­че­га, и одр­жава­ју­ћи при том чу­де­сну хар­мо­ни­ју жи­во­та, та­ко да су и ву­ци си­ти и ов­це на бро­ју”

Владимир Умељић: НАЈСТАРИЈИ КАМЕН-ТЕМЕЉАЦ СРПСКО-РУСКЕ БЛИСКОСТИ

Језичка блискост Срба и Руса траје и опстаје најмање 50 векова или око 200 генерација а из тога резултира и сличан поглед и став у односу на свет, степен блискости и орођености

Александар Милановић: ФИРМОПИСАЦ ЈЕ ПОБЕДИЛА

Откуда оваква неписменост, да уз субјекте у мушком роду стоје предикати у женском? Отуда што се идеолози, играјући се језичког инжењеринга, згражавају над речју Туцаковићева (и, не дај боже, речју Туцаковићка), као над језичким реликтом мушке доминације, згражавају далеко више него над граматичком дегенерацијом

Вера Милосављевић: ЗА УСТАНОВЉЕЊЕ И ОЗВАНИЧЕЊЕ СРБИСТИКЕ

То што српским језиком говоре и народи са другим националним именима није никакав преседан. Али је парадоксално то што се само српском језику приписују друга национална имена

Рада Стијовић: ШТА ЈЕЗИК ГОВОРИ О ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Већ и само име Косова и Метохије указује на његово старо српско становништво. Косово је добило име по птици косу (поље са много косова), а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено имање, црквени посед

Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА

Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена жена“? Шта ћемо са изразима „бити човек од речи“, „буди човек и уради/реци то и то“, „то је да човек полуди“?

Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ

Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.

Гордана Јовановић, Мирослав Вукелић: ХИЛАНДАРСКИ СПИС „О ОСАМ ВРСТА РЕЧИ“ – ПРЕВОД СА СРПСКОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА И КОМЕНТАРИ

Први словенски граматички спис, под насловом Осам врста речи, сачуван је у четрдесет и три рукописа, од којих су два најстарија српске редакције и потичу […]

Никола Танасић: “ДЕКЛАРАЦИЈА О ЗАЈЕДНИЧКОМ ЈЕЗИКУ” – ПРЕВАРА ПОД МАСКОМ ЗДРАВОГ РАЗУМА

Као у случају свих досадашњих уравниловки и трулих компромиса на простору бивше Југославије, највећа штета се и у случају ове Декларације наноси српском народу. Србима, […]