11. децембра у Училишном позоришту Нижегородског позоришног училишта свечано су додељене награде лауреатима Међународне књижевне награде „Ф. М. Достојевски“ за 2025. годину.
Пре почетка саме церемоније, председник фонда „Родно огњиште“ Владимир Чугунов представио је лауреата и двојицу чланова жирија награде, који су на свечаност допутовали из Србије.
1. Добитник награде Селимир Андрије Радуловић рођен је на Цетињу 27. децембра 1953. године. Селимир Радуловић је председник Управног одбора Српског народног позоришта, потпредседник Удружења књижевника Србије и члан Управног одбора Матице српске. Аутор је тринаест књига поезије. Добитник је бројних државних и књижевних награда. За свој књижевни рад одликован је Новембарском повељом града Новог Сада, златном медаљом „За заслуге“ председника Републике, Орденом Светог Стефана Лазаревића Светог архијерејског синода Српске Православне Цркве, Међународном наградом „Чита дел Галатео“ (Италија), као и многим другим престижним признањима. Живи у Новом Саду, у Аутономној покрајини Војводини.
2. Члан жирија Драган Станић (књижевни псеудоним Иван Негришорац) рођен је 1956. године у Трстенику. Живи у Новом Саду, председник је Уређивачког одбора Српске енциклопедије и председник Матице српске (од 2012. године). Од 1981. године до данас објавио је више од педесет књига поезије, прозе, критике, публицистике, научних расправа и превода. Члан је Друштва књижевника Војводине, Друштва књижевника Новог Сада и почасни члан Друштва словачких писаца у Братислави. Године 2021. изабран је за иностраног члана Академије наука и уметности Републике Српске. Говори енглески и руски језик, а служи се немачким, француским, словеначким и македонским језиком.
3. Ненад Шапоња рођен је 1964. године. Песник је, есејиста и књижевни критичар. Десетак година био је књижевни критичар у листу „Политика“, а 2002. године основао је издавачку кућу „Агора“, која је данас једна од водећих српских издавачких кућа. Ненад Шапоња је директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“, оснивач и председник Друштва новосадских књижевника од 2019. године, потпредседник Удружења издавача и књижара Србије од 2012. године, члан уредништва „Летописа Матице српске“ од 2021. године и главни и одговорни уредник часописа „Нова мисао“ од 2021. године. Његова поезија превођена је на многе европске језике.
По налогу директора позоришног училишта Леонида Александровића Чигина, припрему догађаја у вези са церемонијом доделе награда водио је Александар Васиљевић Мјурисеп, члан Савеза писаца Русије, глумац и редитељ Нижегородског државног академског драмског позоришта „Максим Горки“, заслужни уметник Руске Федерације. А. В. Мјурисеп је упутио поздравну реч у име позоришног училишта и предао реч В. А. Чугунову, који је говорио о историји награде, а затим представио српску делегацију.
Након тога, студенткиње које су учествовале у програму извеле су на сцени руску народну песму. А. В. Мјурисеп је прочитао превод песме С. Радуловића, а Драган Станић је представио његово стваралаштво.
Затим је А. В. Мјурисеп прочитао одломак из приповетке Валерија Сдобњакова „Тањин камен“. В. Чугунов је представио стваралаштво Валерија Сдобњакова. Фебруара 1994. године у Москви, током учешћа на Свесавезном саветовању младих писаца (семинар В. Г. Распутина), по препоруци писаца, добитника државних награда В. Г. Распутина, С. И. Шуртакова, С. А. Иванова и књижевног критичара М. П. Лобанова, В. В. Сдобњаков је примљен у чланство Савеза писаца Русије.
Од 2001. године главни је уредник књижевног алманаха и књижевно-уметничког часописа „Вертикала. XXI век“. Часопис је награђен Наградом Нижегородске области „Максим Горки“ (2004), Сверуском наградом „Александар Невски“ (2015) и бројним другим признањима. 2012. године изабран је за председника Нижегородске обласне организације Савеза писаца Русије (поново изабран 2017. године). Аутор је многих књига прозе, публицистике, есеја и књижевне критике. Двоструки је добитник Златне дипломе Међународног словенског књижевног форума „Златни витез“, као и Међународне књижевне награде „М. А. Шолохов“ и сверусијских награда: „Кристална ружа Виктора Розова“ (2006), „Белуха“ имена М. Гребеншћикова (2012) и награде Свети благоверни велики Александар Невски (2015). Одликован је Пушкиновом медаљом за заслуге у развоју средстава јавног информисања, културе и дугогодишњи плодан рад, као и медаљом „Василиј Шукшин“. Изабран је за редовног члана, академика Међународне академије културе и уметности.
Владимир Чугунов уручио је Валерију Сдобњакову диплому и медаљу. Оба лауреата су се обратила пригодним говором. Вече је завршено сценским приказом по приповеци В. Г. Распутина „Сусрет“. Видео-снимак са догађаја биће објављен ускоро.
Изворник: Родное пепелище
Related posts:
ОБЈАВЉЕН СРПСКИ ПРЕВОД РОМАНА „ЈУЛИЈАНА, или ИГРА КИДНАПОВАЊА“ ЈУЛИЈЕ ВОЗНЕСЕНСКЕ
Владимир Умељић: НАЈСТАРИЈИ КАМЕН-ТЕМЕЉАЦ СРПСКО-РУСКЕ БЛИСКОСТИ
Владимир Умељић: КАКО ПОМОЋИ ЗАБЛУДЕЛИМ СРПСКИМ ПОРИЦАТЕЉИМА СРБОЦИДА ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945?
Филип Грбић: СУМРАК ЛИБЕРАЛНИХ ИДОЛА
Драгољуб Збиљић: НИКО НИЈЕ ОДУЗЕО САНУ-у ОБАВЕЗУ ДА БРИНЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ
Андрѣј Фурсов: ЈЕДИНА ШАНСА ЕЛИТЕ РУСИЈЕ
ГРЕЈАЊЕ НА ЛИМЕНКЕ
Мило Ломпар: ВЕЛИКИ РОМАН ЦРЊАНСКОГ
Владимир Димитријевић: ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКА ХРИШЋАНСКА МИСАО ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: МОЈ ОГЛЕД ИЗ НЕПРИСТАЈАЊА НА НАУЧНОСТ
Јован М. Делић: КУСТУРИЦА О ХАНДКЕУ
ПРЕПОЗНАВАЊЕ ПО ДУБИНИ
Драган Буковички: МЕТОВАЧА (НИ)ЈЕ МЕТАФОРА
