Категорија: ТЕКСТОВИ

Душка Кликовац: О ГЛАГОЛУ „ТРЕБАТИ”: ТЕОРИЈА, УПОТРЕБА И НОРМА

Норма је толико инсистирала на безличним облицима да су они постали једно од мерила за нечију писменост: нико ко иоле држи до свог интелектуалног угледа, одн. имиџа образованог човека неће себи дозволити да каже „ја требам да дођем“, него обавезно „ја треба“ (иако не каже „ја иде“ или „ја мора“ него „ја идем“ и „ја морам“)

Вукица Стругар: ВАРВАРИ (НИ)СУ МЕЂУ НАМА (интервју са Бојаном Јовановићем)

У политици постоји тај вокабулар да је руски утицај увек малиган и да се томе треба супротставити као злу. И да је, с друге стране, бенигно и пожељно ширење НАТО пакта који, суштински, угрожава стабилност и мир у свету

Филип Родић: ВЕЋ ВИЂЕНО

Док Слободан Милошевић и Србија нису имали снаге (или воље) да се супротставе „Олуји“ и потпуном етничком чишћењу Срба из Хрватске, Владимир Путин и Русија то могу и нису чекали да „Олуја“ почне, него су извршили превентивни удар како би спречили страдање руског народа у Доњецку и Луганску

Филип Грбић: СУМРАК ЛИБЕРАЛНИХ ИДОЛА

И где су левичари да бране канадске раднике од грубих насртаја на њихова права? Где су либерали да бране слободу изражавања и окупљања? Да ли се самопроглашени борци за положај обесправљених икада питају има ли можда нечег макар неукусног у томе што се налазе „на истој страни барикаде“ са најмоћнијим корпорацијама, међународним организацијама и светским силама?

Милијана Балетић: УНИЈАТСКА ЗАПАДНА УКРАЈИНА СЛИКА ЈЕ И ПРИЛИКА УСТАШКЕ ХРВАТСКЕ

Можда они све то и знају, али је постигнут толики степен мржње у истом народу који је кроз, не баш мали ангажман непријатеља, подељен на два супростављена табора. Ту је сада – од свакога знања – мржња јача!

Милован Витезовић: КАРАЂОРЂЕ ЈЕ БИО СЛОБОДА, МИЛОШ ДРЖАВА

Карађорђе је био слобода. Милош је био држава. У борби за слободу довољно је било бити против Турака и у томе истрајавати. У борби за српску државу морало се бити и против Турака и против Срба. Слобода кад је прека, она је Божја воља. Држава кад је прека, она је тиранија. Карађорђе је остао прек. Милош је постајао деспот.

Душка Кликовац: КАД ВЕЗНИК „ДОК” ИМА СУПРОТНО ЗНАЧЕЊЕ?

Супротно значење везника ‘док’ тесно је повезано с његовим медијалним положајем. А кад ипак стоји на почетку реченице, неки други фактор укида могућност временског читања. Најчешће је то различито време у којем се ситуације одвијају

Владимир Димитријевић: КИЈУК И ВЕРИГЕ СВЕТА: ЈЕДАН ЧОВЕК И ЈЕДНА КЊИГА

По Кијуку, ово је „прва јединствена историја о феномену и судбини Срба, објашњава истину о народу чија се држава распростирала на истој територији где и колевка светске цивилизације“, „прва мартиријска историја српског народа и нема веће истине од оне на њеним страницама“

Борис Над: Изградња постзападног света

Како је кинеска политика „мирног успона“ замењена нескривеним амбицијама пројекта „Пут свиле“ да изгради постзападни свет – пројекта преображаја света кроз изградњу синоцентричних путних коридора, нових међународних институција и нових начина финансирања међународних пројеката?

Срђан Поповић: О ФАТАЛИЗМУ КОД СРПСКОГ НАРОДА

Српски национални фатализам има и свој аутентичан лингвистички инвентар, а који се најчешће огледа у окривљењу народа за садашњи духовни, културни и национални пад. Често можемо да чујемо: „Народ се није покајао, народ не ваља, нисмо достојни својих предака, судбина нам је наменила улогу страдалника, када народ буде бољи, промениће се власт итд.“

Владимир Умељић: КАКО ПОМОЋИ ЗАБЛУДЕЛИМ СРПСКИМ ПОРИЦАТЕЉИМА СРБОЦИДА ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945?

Чему некаква Резолуција о осуди геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима од стране хрватске државе 1941-1945, када се геноцид над Србима ето није никада ни десио, како Корб „научно“ – дакле, не шарлатански – тврди?

Радивоје Микић: ВЕЛИКИ МАЈСТОР ПРИПОВЕДАЊА

Заћутало је још једно велико и моћно перо српске књижевности! Са животне и књижевне сцене је, изненада, у тишини, како је и живео, сишао Радован Бели Марковић, приповедач и романсијер, који је сваки свој књижевни подухват видео као нешто што је, изнад свега, у служби „краљевског језика српског“

Слободан Владушић: ЧЕРЕЧЕЊЕ НОВАКА ЂОКОВИЋА КАО ЈАВНИ ЧИН

Ђоковић им квари младеж. Не може се рећи да свет не напредује: Сократ је због истог греха морао да попије отров. Ђоковићу су великодушно досудили прогонство. Вишегодишње, наравно

Свети Јован Златоусти: РЕЧ НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ

Шта је дакле чудно што као Син Човечји долазим да се крстим. Јер створење руку својих нисам презрео, нисам се земне природе постидео; остајем што сам био; и што нисам био узео сам на себе, а биће моје остаје непроменљиво