Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?

Замислите српску верзију „Умри мушки” у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал

Мухарем Баздуљ: ДОЂУ ТАКО ВРЕМЕНА КАД СЕ МРТВИ АНДРИЋ ЈАВИ ИЗ ЈОХАНЕСБУРГА

Кад би се међу пролазницима на улици спровела анкета која је најпознатија реченица коју је написао Иво Андрић, основано сумњам да би убедљиво победила реченица: „Дођу, тако, времена када памет зашути, будала проговори, а фукара се обогати!“

Рада Стијовић: О ПРЕЗИМЕНИМА

Љубазношћу Раде Стијовић, лингвисте и научног саветника Института за српски језик САНУ, добили смо текст који је претходно (5.12.2020) објављен у културном додатку листа Политика, нажалост – без преко потребних акцената

ИК „Дабар“ и братство манастира Светог Николаја: СВЕТОСАВЦИ, СВЕТОСАВЉЕ И СВЕТИ САВА

Текст који је пред вама настао је као одговор на текст Кривотворење „Српског Јеванђеља“ аутора Милослава Рајковића јер смо грубо прозвани и оклеветани за плагирање. У наставку […]

Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ

Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.

Првослав Радић: ПРИЗРЕНСКО – ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ У САВРЕМЕНОЈ БАЛКАНСКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ

Остаје, дакле, питање да ли се разлог за притиске у циљу издвајања „торлачког“ (/ „шопског“) од осталих делова српског дијалекатског комплекса налази у постепеном отварању врата већ традиционалним научно‑политичким аспирацијама Бугарске

Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕНѢ ЄЗИКА СРБСКОГ ПО НОВОЙ РЕФОРМИ

Докле годъ єдни успишемо дѣте, други дете, трећи дите, четврти диєте, а пети ђете, нигда єдне литературе кодъ насъ не би; него ће насъ оно проклетство, коє неслогомъ зовемо, іоштъ даље и даље раздѣлявати, слабити, и таманити.

Вадим Рибин: ОПЕТ СЕ ПОВЛАЧИМО?

Прелазак са црквенословенског на руски у Богослужењу било би, са становишта језичке политике, повлачење без борбе. Смањујући употребу црквенословенског језика у Богослужењу ми предајемо положаје православља

Слободан Самарџић: СРЕЛЕ СЕ ЈЕДНОМ СОЦИОЛОШКИЊА, ПОЛИТИКОЛОШКИЊА И ПСИХОЛОШКИЊА

Ух, никада нисам написао ружнији наслов. Али, он само долази од ружења језика из политичких разлога. У овом случају наводни разлог је женска равноправност у језику

Радован Дамјановић: ДА ЛИ СУ ИСТОРИЈУ СРБА И РУСА ФАЛСИФИКОВАЛИ И САКРИЛИ ЗАПАДНИ ИСТОРИЧАРИ

Анатолиј Кљосов писац је ове књиге „Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију“ јасног наслова и неодређеног жанра. Управо та мешавина свих наука привукла ме је његовом […]