In memoriam: ГОРАН ПЕТРОВИЋ (1961-2024)

Напустио нас је Горан Петровић, краљевачки, српски и светски писац посебног сензибилитета, брижан над сваком написаном речју и њеним сагласјем са осталим речима. Професор и […]

Марија Рјаховска: ИКОНА И ЛОПАТА (одломци)

Крст, смрт, крв, Срб: свака од тих речи подсећа на кратки фијук сабље у ваздуху — па секла она туђу главу или твоју сопствену. Речи које означавају оно најважније и најнеминовније уопште су лишене самогласника, као да би већ својим звучањем да поразе и припреме оног ко их произноси на неизбежну суровост живота…

Зоран Туцаковић: О ГРАНИЦАМА МАШТЕ И ПОИМАЊУ ПОЧЕТКА И КРАЈА

Довољно осетљив за прекор забринутог белутка, Димитрије остаје стамен пред вејавицом живота. Пријемчив за мирис љубичица, тужан због задаха трулежи који се шири, износи нама и самоме себи на увид и критичко вредновање категоричку тврдњу да је схватио крај, али да почетак још увек појмио није

Иван Буњин: ЛУДИ СЛИКАР

Ломио је и са грозничавом журбом тресућим се рукама изнова ножем оштрио бојице. Свеће су догоревале, накапавале, цуриле преко усијаних свећњака и још врелије пламсале поред његовог лица, на коме су дуж образа висиле мокре власи

Раде Јанковић: ДЕМОНИСТИЧКА ДИЈАЛЕКТИКА: МЕД-И-АЛА

Иза једне криптокомунистичке дијалектике која је себи поставила циљ да пронађе духовно средиште свих традиција, окупила се једна група људи без икаквог претходног знања о традицији, понајмање православној, која је уместо средишта као синтезе супротних полова понудила само просечност…

У ТАЈНОМ ЦЕНТРУ СВЕТА

Познавали су се скоро двадесет година и сарађивали, од рада у угледним часописима (Дуга…) до капиталних изложби које су мењале ток новије историје српске уметности […]

Комнен Бећировић: МОЈЕ СПОЗНАЊЕ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Јесте, било је хајки на Николаја, на Цркву, на Србе који су се жалили на зло на Косову, на ћирилицу, на браниоце Ловћена, хајке које су, осим ове последње, до мене тек издалека допирале али, како је у међувремену Николај са Његошем, Достојевским, Дантеом, постао један од сапутника мога живота, то ме жестока кампања која се повела на њега током љета 1981. веома погодила…

Јован М. Делић: КУСТУРИЦА О ХАНДКЕУ

Хандке је овом књигом Емира Кустурице овјековјечен као Дон Кихот епски побједник, са соколом ветрушком са Таре изнад главе и са Нобеловом наградом као круном живота, књижевне истине и потврде невиности. Дон Кихот је био лирски јунак српске поезије 20, па и почетка 21. вијека, да би, ево, постао епским јунаком и крунским побједником у првој четвртини 21. стољећа

Николај Гогољ: СТРАХОТЕ И УЖАСИ РУСИЈЕ

У Европи се сада свуда кувају такви немири да никаква људска средства неће бити од помоћи када се они пред нама укажу, па ће оне страхоте, које ви сада у Русији видите, према њима бити ништавне. У Русији још има светлости, још има путева и стаза за спас, и хвала богу што су ове страхоте настале данас, а не касније

«СУПЕР ЈЕ ВЕРОВАТИ У БОГА!»

У Москви, на дан сећања на последњег руског цара, одржан је опроштај с човеком који је отишао на царски начин – стигавши да се покаје за све. Испраћен је Петар Мамонов († 15.07.2021).

Мило Ломпар: ВЕЛИКИ РОМАН ЦРЊАНСКОГ

Поетички раскорак у процени вредности историјске реконструкције у „Другој књизи Сеоба” значајан је као симптом критичке нелагодности у разумевању нестандардног и сасвим неуобичајеног – који је преокретао читалачко очекивање – односа према историјском као чињеници времена и као чињеници човековог положаја у времену

Драган Хамовић: КОСОВСКИ ИСПИТ

Данас, знатан део овдашњих аспираната на статус елите, изузетних и коректних, понаша се као да се брутална реалност заједнице (коју би да предводе) не догађа и њима. Одмахују на опомињуће чињенице што потврђују жежену историјску свест народа из кога потичу, спрдају се и досађују на само спомињање Косова као савремене муке наше земље и сународника, камоли „косовског завета“ или „косовског опредељења“