1. Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора.
2. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима.
3. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим.
4. А бијаше близу Пасха, празник јудејски.
5. Подигнувши Исус очи, и видјевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хљеба да ови једу?
6. А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити.
7. Одговори му Филип: Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије.
8. Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра:
9. Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво?
10. А Исус рече: Реците људима да посједају. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посједаше, дакле, људи на број око пет хиљада.
11. А Исус узе хљебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали; тако и од риба колико хтједоше.
12. А када се наситише рече ученицима својим: Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне.
13. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечмених што преостаде иза оних који су јели.
14. А људи видјевши знамење које учини Исус говораху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет.
15. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.
16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море,
17. И ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима.
18. А море се подизаше од великога вјетра.
19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше.
20. А он им рече: Ја сам; не бојте се!
21. И хтједоше га узети у лађу; и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху.
22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше;
23. А друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари.
24. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса.
25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо?
26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се.
27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.
28. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија?
29. Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла.
30. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? Шта ти чиниш?
31. Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу.
32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба;
33. Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.
34. Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб!
35. А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети.
36. Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете.
37. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље.
38. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла.
39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.
40. А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
41. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,
42. И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао?
43. А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом.
44. Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
45. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени.
46. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца.
47. Заиста, заиста вам кажем: Који вјерује у мене има живот вјечни.
49. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.
50. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
51. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета.
52. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?
53. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.
54. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
55. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.
56. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.
57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене.
58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек.
59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.
60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати?
61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62. А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био?
63. Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су.
64. Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати.
65. И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега.
66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим.
67. А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете?
68. Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога.
69. И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Син Бога живога.
70. Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво.
71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он намјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.