1. Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и разбојник.
2. А који улази на врата пастир је овцама.
3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их;
4. И када своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5. А за туђином неће поћи, него ће побјећи од њега, јер не познају глас туђинаца.
6. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта бијаше то што им говораше.
7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама.
8. Сви који год дођоше прије мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше.
9. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу.
11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.
12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце, и бјежи; и вук разграби овце и распуди их.
13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.
14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.
15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце.
16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17. Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем.
18. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповијест примих од Оца свога.
19. Тада опет настаде раздор међу Јудејцима због ових ријечи.
20. А многи од њих говораху: У њему је демон, и махнита. Што га слушате?
21. Други говораху: Ово нису ријечи бјесомучника. Зар може демон слијепима очи отварати?
22. А бијаше тада Празник обновљења храма у Јерусалиму, и бијаше зима.
23. И ходаше Исус у храму по тријему Соломонову.
24. И Јудејци га опколише и говораху му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.
25. Исус им одговори: Рекох вам па не вјерујете. Дјела која творим ја у име Оца својега, она свједоче о мени,
26. Али ви не вјерујете; јер нисте од оваца мојих, као што вам рекох.
27. Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду.
28. И ја им дајем живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29. Отац мој који ми их је дао већи је од свију; и нико их не може отети из руке Оца мојега.
31. А Јудејци опет подигоше камење да га каменују.
32. Исус им одговори: Многа добра дјела показах вам од Оца својега, за које од тих дјела ме каменујете?
33. Одговорише му Јудејци говорећи: Не каменујемо те за добро дјело, него за хулу, што се ти, човјек будући, правиш Бог.
34. Одговори им Исус: Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови сте?
35. Кад оне назва боговима, којима ријеч Божија би дата, а Писмо се не може укинути,
36. Како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свијет: хулиш, зато што рекох: ја сам Син Божији?
37. Ако не творим дјела Оца својега, не вјерујте ми.
38. Ако ли творим, иако мени не вјерујете, дјелима вјерујте, да познате и вјерујете да је Отац у мени и ја у њему.
39. Тада опет тражаху да га ухвате; али им се измаче из руку.
40. И отиде опет преко Јордана на мјесто гдје Јован најприје крштаваше; и остаде ондје.
41. И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједно знамење, али све што каза Јован за овога истина бјеше.
42. И многи вјероваше у њега ондје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.