1. Утвара Исаије сина Амосова, коју видје за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех.
2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене.
3. Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.
4. Да гријешна народа! Народа огрезла у безакоњу! сјемена зликовачкога, синова покваренијех! оставише Господа, презреше свеца Израиљевог, одступише натраг.
5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
6. Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене.
7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
8. И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен.
9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
10. Чујте ријеч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски!
11. Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему?
13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу.
18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако гријеси ваши буду као скерлет, постаће бијели као снијег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
19. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете.
20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
21. Како поста курва вјерни град? Пун бијаше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
22. Сребро твоје поста троска, вино твоје помијеша се с водом.
23. Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сироти не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
24. Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: аха! издовољићу се на противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
25. И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
26. И поставићу ти опет судије као прије, и савјетнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град вјерни.
27. Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
28. А одметници и грјешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
29. Јер ћете се посрамити од гајева које жељесте, и застидјети се од вртова које изабрасте.
30. Јер ћете бити као храст којему опада лишће и као врт у коме нема воде.
31. И биће јунак као кучине и дјело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.