1. Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити
2. До дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповијести апостолима које изабра,
3. Којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему.
4. С њима боравећи заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене;
5. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије овијех дана.
6. Онда они који бијаху сабрани питаху га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево?
7. А он им рече: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти,
8. Него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.
9. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових.
10. И док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човјека у хаљинама бијелим стадоше поред њих,
11. И они рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо.
12. Тада се вратише у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
13. И кад уђоше, попеше се у горњу одају гдје су боравили, и то: Петар и Јаков, и Јован и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14. Ови сви бијаху истрајно и једнодушно на молитви и мољењу, са женама и са Маријом матером Исусовом и са браћом његовом.
15. И у те дане устаде Петар између ученика, - а бијаше народа на окупу око сто двадесет душа, - и рече:
16. Људи браћо, требало је да се изврши оно Писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду, који бјеше предводник оних што ухватише Исуса;
17. Јер се бројаше с нама и бијаше примио удјел службе ове.
18. Он, дакле, стече њиву од плате неправедне, и стрмоглавивши се пуче по сриједи, и просу се сва утроба његова.
19. И то постаде знано свима који живе у Јерусалиму, тако да се та њива прозва њиховим језиком Акелдама, што значи: њива крви.
20. Јер је написано у књизи Псалама: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живио у њему; и: Епископство његово да прими други.
21. Треба, дакле, од ових људи који су били заједно с нама за све вријеме откако међу нас дође и изиђе од нас Господ Исус,
22. Почевши од крштења Јованова до дана када се узнесе од нас, да један од ових буде с нама свједок његовог васкрсења.
23. И поставише двојицу: Јосифа званог Варсава, који би назван Јуст, и Матију.
24. И помоливши се рекоше: Ти, Господе, познаваоче срдаца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао,
25. Да прими удјел ове службе и апостолства, из којег испаде Јуда, да иде на мјесто своје.
26. И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и би прибројан Једанаесторици апостола.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.