1. А пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао његов час да пређе из овога свијета Оцу, љубивши своје који су у свијету, љубио их је до краја.
2. И кад би вечера, пошто ђаво већ бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да га изда,
3. Знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде,
4. Устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме.
5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим бјеше опасан.
6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш?
7. Одговори Исус и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш послије разумјети.
8. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удјела са мном.
9. Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу.
10. Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11. Јер знађаше издајника својега, зато рече: Нисте сви чисти.
12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио?
13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам.
14. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге.
15. Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините.
16. Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао.
17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
18. Не говорим о свима вама; ја знам које изабрах; него да се испуни Писмо: Који са мном хљеб једе, подиже пету своју на мене.
19. Од сада вам говорим прије него се збуде, да, када се збуде, вјерујете да Ја јесам.
20. Заиста, заиста вам кажем: Који прима онога кога пошаљем, мене прима; а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.
21. Рекавши ово Исус се узбуди духом, и посвједочи и рече: Заиста, заиста вам кажем, један од вас издаће ме.
22. Онда се ученици згледаху међу собом, и бијаху у недоумици о коме говори.
23. А један од ученика његових, кога Исус љубљаше, бјеше наслоњен на наручје Исусово.
24. Њему, дакле, Симон Петар даде знак да упита ко би то био о коме говори.
25. А овај, наслонивши се на прса Исусова, рече му: Господе, ко је то?
26. Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај, даде Јуди Симоновом Искариотском.
27. И по залогају тада уђе у њега сатана. Онда му рече Исус: Што чиниш, чини брже.
28. А ово не разумједе нико од оних што бијаху за трпезом зашто му рече.
29. А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: Купи што нам треба за празник; или да даде штогод сиромасима.
30. А он узевши залогај одмах изиђе; а бјеше ноћ.
31. Кад он изиђе, Исус рече: Сада се прослави Син Човјечији, и Бог се прослави у њему.
32. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.
33. Дјечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим.
34. Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге.
35. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.
36. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.
37. Петар му рече: Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе.
38. Одговори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одрекнеш.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.