1. И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу.
2. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху;
3. И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих.
4. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.
5. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом.
6. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком.
7. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?
8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили:
9. Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији,
10. У Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити,
11. Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?
12. И сви се дивљаху и бијаху у недоумици говорећи један другом: Шта би ово могло бити?
13. А други се подсмијеваху и говораху: Напили су се слаткога вина.
14. А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци, и сви ви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте ријечи моје.
15. Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи час дана.
16. Него је то оно што је рекао пророк Јоил:
17. И биће у посљедње дане, говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће виђења и старци ваши сањаће снове.
18. Па и на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излићу од Духа мојега, и прорицаће.
19. И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20. Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни Дан Господњи.
21. И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње.
22. Људи Израиљци, чујте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,
23. Овога, по одређеном савјету и промислу Божијем преданог узесте и рукама безаконика приковасте и убисте.
24. Њега Бог васкрсе, раздријешивши муке смрти, јер не бјеше могуће да га она држи.
25. Јер Давид говори за њега: Господа непрестано гледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам.
26. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у нади.
27. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење.
28. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим.
29. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.
30. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по тијелу подигнути Христа да сједи на пријестолу његову,
31. Предвидјевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа његова у аду, нити тијело његово видје труљења.
32. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми свједоци.
33. Десницом, дакле, Божијом вазнесе се, и примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете.
34. Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,
35. Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.
36. Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Бог њега, овога Исуса, кога ви распесте.
37. А када чуше, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта да учинимо, људи браћо?
38. А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова; и примићете дар Светога Духа.
39. Јер обећање је за вас и за дјецу вашу и за све даљне које ће дозвати Господ Бог наш.
40. И другим многим ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овога покваренога рода.
41. Тада они који радо примише ријеч његову крстише се; и додаде се у тај дан око три хиљаде душа.
42. И бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама.
43. А уђе страх у сваку душу, јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44. (Страх велики бијаше на свима њима.) А сви који вјероваше бијаху на окупу и имаху све заједничко.
45. И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно.
46. И сваки дан бијаху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хљеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47. Хвалећи Бога, и бијаху омиљени код цијелог народа. А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.