1. И јавише Јоаву: ево цар плаче и тужи за Авесаломом.
2. И побједа онога дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан гдје говоре: жали цар сина својега.
3. И народ се у онај дан кријаше улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побјегне из боја.
4. А цар покри лице своје; и викаше иза гласа: сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!
5. Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.
6. Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив а ми сви да смо изгинули.
7. Зато устани сада, и изиди и проговори лијепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изидеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.
8. Тада уста цар, и сједе на вратима; и казаше свему народу говорећи: ево, сједи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци бјеху побјегли, свак у свој шатор.
9. И сав се народ свађаше међу собом по свијем племенима Израиљевим говорећи: цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку Филистејских; а сада је побјегао из земље од Авесалома.
10. Авесалом пак, којега помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклијевате те не доведете натраг цара?
11. Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: говорите старјешинама Јудинијем и реците: зашто ви да будете пошљедњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову.
12. Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тијело моје. Зашто бисте дакле били пошљедњи који ће натраг довести цара?
13. Реците и Амаси: нијеси ли кост моја и тијело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив намјесто Јоава.
14. И склони срца свијех људи од рода Јудина као једнога човјека, те послаше к цару говорећи: врати се са свијем слугама својим.
15. И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.
16. Похитје и Симеј син Гирин од Венијамина, који бијаше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудина на сусрет цару Давиду;
17. И тисућа људи бјеше с њим од рода Венијаминова; такођер и Сива слуга дома Саулова с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пријеђоше преко Јордана пред цара.
18. Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине што би му било угодно. А Симеј син Гирин паде пред царем, кад шћаше да пријеђе преко Јордана,
19. И рече цару: не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о том.
20. Јер слуга твој види да је згријешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифова да сретем цара господара својега.
21. Али одговори Ависај син Серујин и рече: еда ли тога ради неће погинути Симеј што је псовао помазаника Господњега?
22. А Давид рече: шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? зар ће данас погинути ко у Израиљу, јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем?
23. И рече цар Симеју: нећеш погинути. И закле му се цар.
24. Тако и Мефивостеј син Саулов дође цару на сусрет; он пак не опра ногу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од онога дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром.
25. И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: зашто не пође са мном, Мефивостеју?
26. А он рече: цару господару мој, пријевари ме слуга мој; јер слуга твој рече: оседлаћу себи магарца и узјахаћу га и поћи ћу с царем; јер је хром слуга твој.
27. И он опаде слугу твојега код господара мојега цара; али је цар господар мој као анђео Божји; зато чини што ти је драго.
28. Јер сав дом оца мојега бијаху људи који заслужише смрт пред царем господарем мојим, а ти посади слугу својега међу оне који једу за столом твојим, па како имаш још право, и како се могу још тужити цару?
29. А цар му рече: шта би ми више говорио? казао сам: ти и Сива подијелите њиву.
30. А Мефивостеј рече цару: нека узме све, кад се цар господар мој вратио на миру у дом свој.
31. И Варзелај од Галада дође из Рогелима, и пође с царем преко Јордана да га прати преко Јордана.
32. А бјеше Варзелај врло стар, бјеше му осамдесет година, и храњаше цара док бијаше у Маханајиму, јер бјеше врло богат човјек.
33. И рече цар Варзелају: хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.
34. Али Варзелај рече цару: колико има вијека мојега, да идем с царем у Јерусалим?
35. Има ми данас осамдесет година; могу ли распознавати добро и зло? може ли слуга твој кусом разликовати што ће јести и што ће пити? могу ли јоште слушати глас пјевачима и пјевачицама? и зашто би слуга твој још био на теготу цару господару мојему?
36. Мало ће проћи слуга твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио?
37. Нека се слуга твој врати, да умрем у свом граду код гроба оца својега и матере своје. Него ево, слуга твој Химам нека иде с царем господарем мојим, учини њему што ти буде драго.
38. А цар рече: нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити што буде теби драго, и што год заиштеш у мене, све ћу ти учинити.
39. И кад пријеђе сав народ преко Јордана и цар пријеђе, цјелова цар Варзелаја и благослови га, и он се врати у мјесто своје.
40. Отуда цар отиде у Галгал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљева.
41. А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим?
42. А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? јесмо ли што појели цару? је ли нас даром даривао?
43. Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: ми имамо десет дијелова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? нијесмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара својега? Али бесједа људи од Јуде бјеше тврђа од бесједе људи од Израиља.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.