1. А кад бјеше Амарфал цар Сенарски, Ариох цар Еласарски, Ходологомор цар Еламски и Таргал цар Гојимски,
2. Завојштише на Валу цара Содомскога, и на Варсу цара Гоморскога, и на Сенара цара Адамскога, и на Симовора цара Севојимскога и на цара од Валаке, који је сада Сигор.
3. Сви се ови скупише у долини Сидимској, која је сада слано море.
4. Дванаест година бјеху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.
5. А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који бијаху с њим, и побише Рафаје у Астароту Карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу Киријатајском,
6. И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.
7. Отуда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исјекоше све који живљаху у земљи Амаличкој, и Амореје који живљаху у Асасон-Тамару.
8. Тада изиде цар Содомски и цар Гоморски и цар Адамски и цар Севојимски и цар од Валахе, која је сада Сигор, изидоше на њих у долину Сидимску,
9. На Ходологомора цара Еламскога, и на Таргала цара Гојимскога, и на Амарфала цара Сенарскога, и на Ариоха цара Еласарскога, четири цара на пет.
10. А у долини Сидимској бијаше много рупа из којих се вадила смола; и побјеже цар Содомски и цар Гоморски, и ондје падоше, а што оста побјеже у планину.
11. И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.
12. Узеше и Лота, синовца Аврамова, и благо његово, и отидоше, јер живљаше у Содому.
13. А дође један који бјеше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живљеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који бјеху у вјери с Аврамом.
14. А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потјеру до Дана.
15. Ондје разредивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отјера их до Ховала, који је на лијево од Дамаска,
16. И поврати све благо; поврати и Лота синовца својега с благом његовијем, и жене и људе.
17. А цар Содомски изиде му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што бијаху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.
18. А Мелхиседек цар Салимски изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога вишњега.
19. И благослови га говорећи: благословен да је Аврам Богу вишњему, чије је небо и земља!
20. И благословен да је Бог вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.
21. А цар Содомски рече Авраму: дај мени људе, а благо узми себи.
22. А Аврам рече цару Содомском: дижем руку своју ка Господу Богу вишњему, чије је небо и земља, заклињући се:
23. Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не речеш: ја сам обогатио Аврама;
24. Осим што су појели момци, и осим дијела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој дио.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.