1. Шта ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је постигао по тијелу?
2. Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не пред Богом.
3. Јер шта каже Писмо? И вјерова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност.
4. А ономе који ради, не рачуна се плата по милости него по дугу;
5. Ономе пак који не ради, а вјерује у Онога који оправдава грјешника, рачуна се вјера његова у праведност.
6. Као што и Давид говори да је блажен онај човјек коме Бог урачунава праведност без дјела:
7. Блажени су они којима се опростише безакоња и којима се покрише гријеси.
8. Блажен је човјек коме Господ не урачуна гријех.
9. Ово блаженство, дакле, да ли се односи на обрезање или и на необрезање? Јер говоримо да се Аврааму урачуна вјера у праведност.
10. Како му се, дакле, урачуна? Кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању, него у необрезању.
11. И прими знак обрезања, печат праведности вјере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који вјерују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност;
12. И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере оца нашега Авраама коју имаше у необрезању.
13. Јер обећање Аврааму или сјемену његову да он буде насљедник свијета не би законом него праведношћу вјере.
14. Јер ако су насљедници они који су од закона, узалудна је вјера и пропаде обећање.
15. Јер закон ствара гњев; а гдје нема закона нема ни пријеступа.
16. Зато је од вјере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вјере Авраама, који је отац свима нама.
17. Као што је написано: Јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме повјерова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.
18. Кад није било никакве наде он с надом повјерова да ће бити отац многим народима, као што је речено: Тако ће бити твоје потомство.
19. И не ослабивши вјером не помисли на своје већ умртвљено тијело, а бјеше му негдје око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце.
20. И у обећање Божије не посумња с невјеровањем, него ојача у вјери и даде славу Богу,
21. И бјеше потпуно увјерен да оно што Бог обећа кадар је и учинити.
22. Зато му се и урачуна у праведност.
23. А не би писано само за њега да му је урачунато,
24. Него и за нас којима ће се урачунати, који вјерујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих,
25. Који би предан за гријехе наше и устаде за оправдање наше.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.