1. Држите се љубави, и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
2. Јер који говори језик, не говори људима него Богу; јер нико не разумије, пошто он духом говори тајне.
3. А који пророкује говори људима за назидање и бодрење и утјешење.
4. Јер који говори језик себе изграђује, а који пророкује Цркву изграђује.
5. А хтио бих да сви говорите језике, а особито да пророкујете; јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, сем ако и тумачи, да се Црква изграђује.
6. А сад, браћо, ако дођем к вама говорећи језике, шта ћу вам користити ако вам не будем говорио или у откривењу, или у познању, или у пророштву, или у поуци?
7. И бездушне ствари које дају глас, било свирала или гусле, ако не дају разговијетне гласове, како ће се разумјети шта се свира или гуди?
8. Јер, ако труба да нејасан глас, ко ће се припремити за бој?
9. Тако и ви, ако речете језиком неразумљиву ријеч, како ће се знати шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар.
10. Ма колико да је на свијету врста гласова, али ниједан од њих није без значења.
11. Ако, дакле, не знам значење гласа, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори биће мени туђин.
12. Тако и ви, будући да сте ревнитељи духовних дарова, трудите се да изобилујете у онима који су за изграђивање Цркве.
13. Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи.
14. Јер ако се тим језиком молим Богу, мој дух се моли, а ум је мој без плода.
15. Шта треба, дакле? Молићу се Богу духом; а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
16. Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима мјесто обичног вјерника рећи амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш?
17. Јер ти добро благодариш, али се други не изграђује.
18. Благодарим Богу мојему што говорим језике више од свију вас.
19. Али у Цркви волим рећи пет ријечи умом својим, да и друге поучим, неголи хиљаде ријечи језиком.
20. Браћо, не будите дјеца умом, него злоћом дјетињите, а умом будите савршени.
21. У Закону је написано: Туђим језицима и туђим уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
22. Тако су језици не знак вјерујућим, него невјерујућим, а пророштво не невјерујућим, него вјерујућим.
23. Ако се, дакле, скупи сва Црква на једно мјесто, па сви узговоре језике, а уђу неупућени или невјерујући, неће ли рећи да лудујете?
24. А ако сви пророкују, и уђе какав невјерујући или неупућени, бива покаран од свију и суђен од свију,
25. И тако тајне срца његова бивају откривене; и тада ће пасти ничице и поклониће се Богу, објављујући да је заиста Бог са вама.
26. Шта, дакле, браћо? Када се сабирате сваки од вас има псалам, има поуку, има језик, има откривење, има тумачење; све нека буде за изграђивање.
27. Ако неко говори језик, онда нека их по двојица, или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи.
28. Ако ли не буде тумача, нека ћути у Цркви, а нека говори самоме себи и Богу.
29. А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђују.
30. Ако ли се открије другоме који сједи, први нека ућути.
31. Јер можете пророковати сви, један по један, да сви уче, и сви да се тјеше.
32. И духови пророчки покоравају се пророцима.
33. Јер Бог није Бог нереда, него мира.
34. Као по свима Црквама светих, жене ваше у Црквама да ћуте; јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и Закон говори.
35. Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве; јер је неприлично жени да говори у Цркви.
36. Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? Или само до вас дође?
37. Ако ко сматра да је пророк или духован, нека разумије шта вам пишем, јер су ово Господње заповијести.
38. Ако ли ко неће да зна, нека не зна.
39. Тако, браћо моја, ревнујте да пророкујете, и језике говорити не забрањујте.